Ja sam
Изјава која не говори ништа а некако ипак успева све да објасни
- хало
- еј, ћао, шта радиш?
- ко је то?
- ја сам
- еее, ћао, ево ништа, баш сам мислио да сролам, ај ђидо!
Ja sam
Opšteprihvaćen odgovor na pitanje "Halo, ko je to" .
-Halo, Pero,`esi ti ?
-Jesam, jesam, a ko je to?
-Ma, ja sam bre Pero!
Ja sam
Izraz koji koristimo kad smo u kupatilu/WC-u da stavimo nekom do znanja da je zauzeto i da smo unutra.
Sedim na šolji i cujem kako ćale ide ka wc-u i kažem: "ja sam", tek će on: "i ja sam".
Ja sam
Vrlo čest nadimak.
(Iz filma Balkanski špijun)
- Ko je?
- Ja sam...
- Ko je?...
- (Ilija) Ja sam! Otvori!
Posle nekoliko minuta
- Ko je?
- Ja sam!
- Je s' ti, DJuro?
- Ja sam!
Ja sam
To je nesreća koja je, na žalost, veoma prisutna, a u koju sami sebe dovodimo pokušavajući da se predstavimo nekom, pri čemu na prvom mestu ističemo svoju profesiju. Kada kažemo:
-Ja sam advokat, lekar, radnik, čistač, profesor, student, glumac, učenik..., da li je to zaista najveća odrednica nas kao ličnosti? Da li to znači bi smo možda mogli biti muževi, da nismo lekari, ili sinovi ako nismo advokati, braća ako nismo radnici...Da li to znači da ne možemo biti roditelji, deca, ljubavnici, srećnici, nesrećnici...Zbog čega je pogrešno reći da smo, recimo, uživaoci dobrog vina, provoda, sporta, heklanja...Zašto naše profesionalno opredeljenje( koje uzgred budi rečeno, često može biti sublimat slučajnosti),mora biti presudno u definisanju nas kao bića???
Bako, žao mi je što više ne mogu da ti budem unuk, znaš ja sam upravo diplomirao(ili se zaposlio).
Ja sam
Keva, ćale, baba, deda, komšija Pera, poštar, senilna baba sa trećeg i svi ostali čije bi glasove trebalo da prepoznaš na vratima.
-Ko je?
-Ja sam?
-Ko?
-Ja sam bre, tata, otvaraj upišah se.
-Čiji tata?
-Tvoj Stevane, otvaraj da ne razvalim vrata i tebe od batina!
-A ti si Zorane, što ne kažeš.
-Koji bre Zoran, ja sam Tata Milan.
-aaaaa ok, ja mislio komšija Zoran, moj biološki ćale. Upadaj Milane.
Ja sam...
Igra koju smo često igrali kad smo bili klinci, sećaš se? Ja sam bio Betmen, a ti Robin, onda Mikelanđelo i Donatelo, i tako dalje.
Sad smo odrasli i sad smo niko i ništa.
