Otvaraš oči.
Nisi ni za kurac!
Vidiš oko tebe soba u rusvaju.
Nije ti jasno zašto osećaš alkoholna isparenja u vazduhu.
Ustaješ poput ronioca koji spušta polako noge u vodu. Zaranjaš.
Odjednom se nalaziš u lavirintu prljavih čarapa i upišanih pantalona.
Skok u dalj preko veša i ostalog đubreta. Nastavljaš u ritmu Usaina Bolta u pravcu wc-a. Poput olimpijskog dizača tegova se trudiš da šolju iskoristiš samo za pišanje. Ne ide! Sinoćni pazar u kafani polako počinje da kipi iz tebe.
Spuštaš se dole do šolje u stilu početnog položaja rvača grčko-rimskog stila. Naprežeš se kao bacač kugle. Počinje bacanje kugle iz tebe.
Osećaš se lakše. Nailaziš na čašu na veš mašini u kupatilu. Uzimaš je kao štafetu i nastavljaš dalje.
Kafa bi ti prijala.
Odlaziš u kuhinju. Jedva gledajući na oči, tražiš džezvu. Najzad si je naciljao poput Jasne Šekarić sa vazdušnim pištoljem. Meta je tvoja!
Uzimaš je.
Stavljaš je pod slavinu i ciljaš mlaz vode kao Đokoš reketom lopticu.
Zavrćeš vodu i prosleđuješ do šporeta kao Vidić loptu do gola.
Uključuješ ringlu vrteći je u krug kao veslač kad dođe pred cilj.
Spuštaš pogled prema radnom stolu kao vozač auto relija kad gleda u menjač pre starta.
Vidiš prepunu pepeljaru. Njen smrad u tebi priziva mučninu. Hvataš pepeljaru i držiš je daleko od nosa poput bacača kladiva i istresaš je u kantu za đubre.
I to je prošlo.
Vidiš kako voda vri. Skokom iz mesta postavljaš sebe ispred šporeta. Skidaš džezvu sa vrelom vodom sa ringle. Tražiš kafu po kuhinji metodom sportskog pecanja. Našao si je! Lupaš rukom po njoj kao da kriket palicom lupaš loptu. IMA KAFE!
Otvaraš je potezom poput zaletanja diska pre bacanja. Istrеsaš direktno u džezvu jer te mrzi da tražiš kašičicu. Vraćaš na ringlu poput mačevaoca. Neka još vri!
Izvrila je! Sipaš u šolju koja je nekim čudom već bila na šporetu. Nije te brige što je musava od nečeg lepljivog.
Uzimaš šolju sa kafom i brzim hodanjem odlaziš do fotelje kod tv-a.
Ostavljaš šolju sa kafom na sto.
Vidiš na lusteru prljavu majicu kako se klati. Odakle to tu, pomisliš?
Skok u vis i povlačenje majice dole.
Zakačio si kuglu od lustera. Pala je pored tvoje glave i razbila se. Zanemaruješ to!
Skokom iz mesta sadiš svoje dupe u fotelju.
Pališ pljugu.
Pepeljara na stolu je puna. Ko je jebe!
Nišaniš očima daljinski po stolu. Vidiš ga!
Uzimaš daljinski i polako poput ciljanja lukom i strelom ciljaš tv.
Baterije prazne. Pizdiš!
Ustaješ i troskokom do tv-a pališ ga. Tražiš kanal.
Jutarnji program je davno prošao jer tvoje poimanje jutra se ne slaže sa poimanjem ostalog sveta.
Šaltajući kanale poput flipera, nailaziš na neku seriju.
Hmm, Čarli Šin. Može da prođe, pomisliš.
Skokom iz mesta se vraćaš nazad u udobnost fotelje.
Uzimaš cigaru, povlačiš dim.
Sa olakšanjem izdišeš dim.
Osećaš se pobednički.
Pobedio si sebe u finalu olimpijade. Ti si svoj car i sve ti je sada tiho, sporo i prihvatljivo.
Nastavljaš da gledaš tv. Cirkaš kaficu i pušiš pljugu.
Olimpijada je za tebe gotova!