Reč za koju bi roditelji voleli da funkcioniše i kada smo stariji.

Pi to kakano.To su nam govorili roditelji kada bi kao klinci kopali nos.

Kada smo bili deca, i kada smo otkrivali svet oko sebe, naši dragi (nekima malo manje dragi) roditelji su nas verbalno (i fizički) upozoravali da ne diramo sve i svašta što vidimo. Neka to nešto i svetli kao da je iz Las Vegasa, mi ti nismo smeli dirati.

Kako bi nam što lakše objasnili da to nešto ne valja/ne treba dirati, ovi su nam govorili da je to "kakano". "Kaka" je, to svi znamo, uzorak stolice, popularan kao izmet ili jednostavno - govno. A pošto kaka neverovatno smrdi, ružno/ogavno izgleda, svakom detetu se odmah u mozak ureže da je ono što je opisano pridevom "kakano" jednostavno loše, i da se to ne sme dirati.

Da detetu kažete da je nešto super-prljavo, mega-prljavo ili nenadjebivo ultra-za-sve-pare-i-medalju-pride-prljavo, ono bi brže od supermena tu neku stvar u trenu u ruke uzelo i sa tome se igralo. Ma, svet da se ruši, ono bi to uzelo. Ali, hehehehe, kada mu kažete da je to kakano, sklanja se od tog nečeg kao đavo od krsta.

Kad je nešto usrano, ali onako fino, gospodski...