Danas su ti, prijatelju, u životu najbitnije karte. Da, da. Kakve sad karte, pitaš se ti?
Pa one za kartanje, iz špila. Što pre to shvatiš, to bolje za tebe.
Jer igrao ti ili ne, karte su već podeljene, i to najčešće na kvarno. Krupije je retko kad poštenjačina. Moraš igrati sa kartama koje su ti u ruci, dobio ih ti na fer ili neki drugi način.

Novu pedes' treću kartu ne možeš da izmisliš, samo ih je pedest dve. Džokeri kažeš? Oni su ti za odabrane igrače, za one za koje pravila ne važe, nisu za nekoga poput tebe. A dobro, šta možeš, pitaš se opet ti? Pa možeš da blefiraš, što i nije uvek najbolja strategija u ovom moru prekaljenih igrača, koji će te lako prozresti.

Zato, ako nemaš dobru ruku, drži se onoga sa dobrom. Drži se za njegovu kartu. Makar i sa dva prsta. Makar i za okrajak te karte. Možda te on provede kroz partiju, dve, tri, a možda i ne. Ali ako igraš sam, za sebe, ispadaš u prvoj. A da nastaviš dalje, nećeš moći bez uloga...

Na kraju, možeš i da varaš. Čak je u ovoj čudnoj masovnoj igri to i poželjno kod učesnika, ali samo ako umeš. U suprotnom, završavaš partiju i pre isteka iste, ako razumeš šta hoću da kažem...