Sve ono što nije Supermen. Sisica, naočarko, tunjavac, kmeza...
Novinarčić u nekom bezveznom listu, tip koji se bavi tuđim životima zato što nema svoj. Smotanko koji ne može, u stvari ne ume da pojebe onu Luis Lejn. Ma, da skine gaćice, sedne mu u krilo i pošašolji ga po močugi ovaj bi baš u tom trenutku imao neka važna posla.
Da odnese tetki lek.
Dečko koji je izgubljen u vremenu i između prostra. Trpi sranja od strane šefa, kolega, ma nekih nebitnih likova. I sad vi mislite da je to da ne bi odao tajni identitet. Da ne provali niko da je on Supermen? El to mislte?
E pa nije. Tako Supermen vidi ljude. Kao sitne, smotane, uplašene bubice. Beskičmenjake. U njegovim očima ljudi (čuješ ljudi-"nešto" ) su bez smisla, bez vrednosti, bez načela, bez trunke hrabrosti i snage, okrenuti samo sopstevom preživljavanju i životu od danas do sutra. Bez borbe, bez pokušaja bilo kakve akcije. Utopi se u masu i kenjaj. Čekaj od prvog do prvog platu, trpi sranja, i nemoj slučajno da rizikuješ sa nekom Luis lejn. Jer šta ćeš ako te odbije?
I onda uzme takvu masku da se bolje uklopi. Jer Klark je Supermenova maska, a nije Supermen Klarkova maska.
I nije se uopšte zajebao. Ipak je on Supermen. A ne neki Klark Kent.