Чудна навика да се два пута кликне миш на местима на којима је то потребно урадити само једном. Резултат је обично отварање два прозора уместо једног, па следи веома тихо, скоро нечујно изговорено питање: "Шта ли сам то урадила?" и подпитање "А шта ћу сад?"

Ова манија је карактеристична за почетнике, неки од њих брзо успеју да се отргну и савладају је, али оне службенице по државним институцијама никако да науче где треба један клик а где два. Грешке су неминовне. Затим се сазива конзилијум техничке подршке. Цирка пет-шест колегиница које су се одмах створиле на лице места нетремице зуре у монитор, у стању дубоке контемплације. Онда се једна одважи. И муњевито притисне Esc ("па шта буде"). Ништа се не дешава. На челу кликоманијака се назиру грашке зноја. Минут ћутања. Следи пар безуспешних кликова. После дугог домунђавања конзилијум се усагласи да је једино решење да рестартују комп. То и ураде.
Кликоманијак ти затим каже да дођеш сутра јер им је пао систем.