Kažu negde i kod zadruge, no dođe mu na isto.

Seoska prodavnica je danju korisan objekat gde možeš da kupiš hleb i cigare, da se čisto ne bakćeš da za to ideš do grada. To stoji! Al' čim padne mrak i napaćeni seoski svet se slegne kod dotične, prodavnice po selima postaju niz Scila i Haribdi jebenih. Naročito za ženski deo seoske populacije.

Okuplja se tu ona najgora bagra ljudi! U stvari, svi postaju bagra! Šljam! Dno dna! Kavez pun napaljenih hijena! Zato što je jeftinije od seoske kafane! Što, u tri lepe materine, da platiš rakiju pedeset dinara, kad mo'š da je popiješ za deset?! I da se k'o stoka ulepiš od alkohola toliko da ne znaš 'de ti je levo a 'de desno!

No, ovaj aspekt svi znate! Evo drugog aspekta priče. Žena, ako joj, ne daj Bože Gospode Savaote, zatrebaju cigare, ulošci, aceton (koji je, jebeno, rasula na pod i ostavila ogromnu fleku na ljubičastom tepihu) ili neka četvrta ženska, urgentna stavka upada ili u Scilu ili u Haribdu. Ako Scilu i izbegne, Haribda je sleduje samo tako. Jer, ne okupljaju se oni kod samo jedne konkretne prodavnice! Ima ih kod svake! K'o kusih pasa!

I ne znaš kod koje su prodavnice gori!!!!!!!!

P. S. Izvinjavam se zbog užasnog rečnika, no bes je uradio svoje!