Све је урађено у таквом фазону да су сви његови фанови требали да роне сузе и бацају се са мостова. Родбина скоцкана до бола, сви црне смокинге (жене хаљине), жуте кравате и цвике. Сви пријатељи и сарадници држе дирљиве говоре, певају неке опроштајне песме, још на крају шлаг на торти кад нека клинка(ћерка, чини ми се?) креће да прича како је Џексон био најбољи чо'ек на свету ((креће плачљивим гласом али не може да настави, неко је прихвата у наручје, а сузе освајају и оне најхладнокрвније),( јбг није она крива тако су јој рекли)). Ипак стекао сам утисак да је његова родбина (и не само они) чим је сазнала за његову смрт кренула са гледањем како да измузу што више лове. И да ово није тачно, сигурно су много више времена посветили планирању врхунске са'ране негo жаљењу...