Kompleksaš
Lik koji malu nuždu vrši u kabini muškog toaleta - nikako na jednom od pisoara. Ako je kabina slučajno zauzeta, čeka u toaletu, umiva se i pravi se da je samo došao da zapljusne lice hladnom vodom, sav iznuren od teškog radnog dana i nepremostiivh životnih problema. Ako se ispostavi da lik koji mu je zauzeo kabinu kenja te da će se malo duže zadržati, onda kompleksaš, koji se pisoara pribojava više nego Nemac Prleta, izlazi van WC-a, vadi telefon i pravi se da tipka neku neodložnu važnu poruku nekoj neizmerno važnoj osobi. I trpi. Jebiga, niko još nije umro od izliva mokraće na mozak. Tek kada seronja izađe, naš kompleksaš, još gledajući u telefon, ulazi u toalet glumeći opuštenost Kirka Daglasa. Kada shvati da je sam, uleće u kabinu da mu je - ne daj Bože - neko drugi ne bi zauzeo. Ne smeta mu smrad, a ni to što prethodni korisnik WC-šolje nije koristio četku kako bi skinuo ostatke govneta ili što je zapišao dasku. Sve će kompleksaš istrpeti - samo da ne mora da piša na jednom od tih tako neskrivenih pisoara.
