Stara, odmacena fraza za obrazac jednolicnog i monotonog zivota, nekog ko nema vremena ni za sta drugo osim poslovnih i kucnih obaveza.

Nekada najcesce vazila za zaposlene zene, koje posle rada u firmi kod kuce ocekuju i brojni kucni poslovi.

U novije vreme, kod nas postala opste vazeca:
za jedne - zbog trke za sto vecom zaradom i bogacenjem,
za tranzicionu vecinu - zbog imperativa prezivljavanja; za prosti opstanak radi se gde god i koliko god se moze, a kuca sluzi za minimum odmora.