Kuda lubenica prođe to krastavac ne zapušava

И у ова и она стара добра времена након великог брадатог и кршног јебача женске згодне љубе љубовије није могао задовољити малко женственији мушкарац. Тако да су српске женке креирале овај згодан израз док у осунчаним шталама одрађиваше своје уобичајене послове.

Ал' да видиш чуда великога:
Што Момчилу било до кољена,
Вукашину по земљи се вуче;
Што Момчилу таман калпак био,
Вукашину на рамена пада;
Што Момчилу таман чизма била.
Ту Вукашин обје ноге меће;
Што Момчилу златан прстен био,
Ту Вукашин три прста завлачи;
Што Момчилу таман сабља била,
Вукашину с' аршин земљом вуче;
Што Момчилу таман џеба била,
Краљ се под њом ни дигнут' не може.
Тад' говори краље Вукашине:
"Авај мени, до Бога милога!
"Нуто курве младе Видосаве!
"Кад издаде оваког јунака,
"Кога данас у свијету нема,
"То ли мене сјутра издат' не ће!"

+23

Komentari