Spisak za kupovinu:
1, mleko
2, hleb
3, ginko
4, došla si biciklom.

Dan posle:

sin: Mama, ne mogu nigde da nađem biciklo... Da prijavim krađu?
mama: Biciklo.. Biciklo... Jao! Pijaca! Ma gde mi je onaj spisak? Hleb, mleko, Ginko!!! Stojim tamo ko budala u apoteci, znam da nešto treba! A ne mogu da se setim! Sine, idem po biciklo, i da kupim, onaj čaj! Znaš. Kako se zove?
sin: Ginko, mama. Ginko! Zapiši!
mama. Evo srećo! Uzima hemijsku piše na korenu šake, na palcu.

četiri sata posle:

sin: Pa dobro, mama gde si ti?
mama Milica: Evo me nisam mogla da se setim gde sam ostavila biciklo. Evo ga!
sin: A ginko? Jesi kupila ginko?
mama Milica: Zaboravila...

posle 5 godina:

Nakon što u kupatilu pronađe na ogledalu, crvenim karminom ispisanu, uznemirujuću poruku, čije joj značenje ne govori ništa... Poziva policiju.
mama Milica: Halo, policija. Mislim da mi je neko provalio u stan.
pandur: Gospođo Milice, to ste opet vi?
mama Milica: Da ja sam... (strah u glasu, kako zna, da nije vidovit)
pandur: Slušajte me pažljivo. Niko vam nije provalio u stan, nemojte da nas zovete svaki dan. Sami ste napisali tu poruku da kupite ginko. Pobogu, izbrišite je!
mama Milica: Ali... Ma jeste li sigurni, da neće unuci da me ubiju i da se usele u stan?
pandur: Gospođo, vi imate samo jednu unuku koja živi u Francuskoj i koja preti da će nas tužiti zbog uznemiravanja.
mama Milica: Unuku, a kako se ona zove? Moliću?
pandur: A Milica, po vama... Slušajte, evo idem ja u apoteku da Vam kupim taj jebeni ginko i nemojte više da zovete! I da, bicklo ste opet ostavili ispred pošte.