Неописиво иритантна врста људи која је своје "морам да ти покажем да знам" знање утемељила на два или чак три правила којих се сећа са пријемног испита за средњу школу. И остала ту. Истог момента кад неко постави питање да ли се каже "све или сво време", експлодираће од среће што ће испасти врсни познаваоци граматике(и којечега још), исијавати СЕБЕ свуд около и поносно одговарати : Каже се СВЕ време, не постоји заменица СВО, њањања... Исти случај ће се поновити ако неко упита да ли се каже "Ја и Тито или Тито и ја". Ту они ступају на позорницу: Правилно је да себе напишеш на крају... Знам ја... Акценат не може да буде на последњем слогу... Незнам се пише одвојено...(обавезно ерудитско-уњкавим гласом).
Ako се разговор поведе о чарима етимологије, нелогичности ортографије или пак, механизмима морфологије... Покрију ушима очи и испаре.