*Svi muškarci su isti*, rekle bi one žene što se proseravaju u časopisima za domaćice. Ja im kažem da seru! Dobro, preterujem i ja. Kenjaju... lepše zvuči.
To što volimo kad-kad da se olešimo od alkohola, do'vatimo pevaljku za jedru sisu... pa, je l' to toliki problem? Jebiga, nisam je ja terao da ih izbacuje u širokom V izrazu. Jednostavno, to nam je u prirodi, jebemu mater. Kad se rodiš prvo se u'vatiš za sisu, kad ulaziš u pubertet, razmišljaš o sisi, kad si u zrelim godinama voliš sise, kad te sustignu te godine, 'vataš medicinske sestre za sise i tako u krug...
Žena kao žena od muškarca traži da bude njen oslonac kroz život. Priroda je tako regulisala, a ja joj se ne bih protivio. Prirodu podržavam u svakom pogledu. Čim nam je dala vršnjaka umesto onih jajnika i pički materina koje bole non-stop, čine nervoznim i ostali prateći efekti, ja znam da je ona u pravu.
E, sad. Neki kurčevi naučnici su ustanovili da žene traže za supružnika... čuj mene *supružnika*, jebote, izražavam se kao neki akademik... elem. Ti dokoni naučnici su ustanovili da one traže za svog saputnika nekoga ko liči na njihovog oca, koji je predstavljao u njenom životu stub, noseći zid ili ga nazovi kako 'oćeš, men' je svejedno.
E, sad. Što se silom prilika podudarilo da smo i on i ja ljubitelji istog kluba, piva i ženskog dupeta, jebiga, ja nisam kriv. To što ga je njena majka izabrala, nek' krivi nju. I ona žena bi sigurno volela da je za muža imala nekog advokata, doktora, ekonomistu, a ne keramičara kom je cirkular otfikario kažiprst.