Уз Галеникину прву помоћ, резервну гуму и дизалицу, обавезан прибор у заставином возилу 90-их. У ствари, прву помоћ и резервну гуму ниси морао да имаш, пандура подмириш са тричавих 500 милијарди, и терај. Али дизалицу и литар и по горива свакако.
Дизалицом решаваш учестале конфликте у саобраћају, а са флашом од литар и по... Ех, са флашом од литар и по горива ти си сигуран као беба у мајчиној утроби, пун самопоуздања макар кренуо на Килиманџаро. Знаш све коте, изохипсе, брежуљке и увале, користиш чак и нагиб асфалта за сливање кишнице. Ауто, у принципу, ради неки десети део руте, све остало је лер и гурка.
Са литар и по гузиш по цичи зими у скровитој шуми са укљученим грејањем, читавих 10 минута, лајка бос. Реално, ни не треба ти више.
Са литар и по запалиш цело село, што да ти јави није хтело... Али то је већ нека друга прича.