Ljubav u doba Informbiroa
За разлику од кењкавих романтичних ''комедија'' од којих се поштеном човеку бацају пегле, прави живот има много занимљивије ''љубавне'' приче. Такве су поготово биле оне између наших баба и деда, где би им отац говорио ''Ти види како би ти хтео/ла, а ја ћу ти рећи како ћеш да урадиш!''
-Упознали су се на сеоском вашару кад су играли једно до другог у колу, и кад је он онако смотан пао преко ње и угануо јој ногу. Морао је да је носи кући, што је била одлична прилика да сазна где живи.
-Други сусрет њихов био је фаталан. Он је дошао по два метра дрва код њеног оца, набасао на њу и...Ил ме жени или тамбуру купи, ја у нешто ударати морам!
-Спремила се да каже оцу, у први мах се обрадовао: ''Е фала курцу, једна гладна уста мање!'' а кад је сазнао да је то син оног мутавог Јована што се и у шпајзу заглави па му треба три сата да нађе излаз, рекао јој је: ''Имам једно теле у штали, још једно у кући ми не треба'' а она ће на то ''Или он, или ладна Морава''. Кад јој отац рече ''Скачи пре бране, вода је дубља'' пала је у тоталну депресију.
-Ни он није био у бољем стању. Кад је чуо да је отац не да, седам дана стоку на пашу није пуштао. Депримирао се скроз. Видели су се пар пута, па је она отишла на радну акцију и добила ударничку значку. Писао јој је да се жени, кад га је питала је ли млада лепа, одговорио је ''Не знам, још је нисам видео''.
