Šta radiš u životu? Pa eto, trenutno se prevrćem po krevetu i lažem sebe da pokušavam da zaspim. Ali ne. Znam da moram, i čak se i trudim da ostanem budan. Ma tako mi i treba, jer me je lepo pitala, posle i molila da idem sa njom na taj rodjendan. - Dušo kako se provodiš- Poruka nije dostavljena... Zovem... Mobilni korisnik trenutno nije... Znojim se. Naravno da u toj prokletoj rupetini nema signala. Ili je ugasila telefon? Mnogo brzo ova kučka sa automata odgovara, znam iz iskustva. Treskam čašice loze jednu za drugom. On je isto tamo, siguran sam i to me naj više kopka, pritiska i guši, kao omča pred vešanje. Obući ću se, upaliću auto i idem da se provozam da malo razbistrim glavu. Da, da, a voziću se pored onog kluba, pa okolo, pa opet pored njega. Pijan si skote, a i dozvolu su ti uzeli baš zbog toga. Još ako te vidi... strašno... Ma zajebi, idem. Obukao sam se kao munja, naprasno samouveren i prikriveno besan kao ris. Tek što sam uzeo ključeve i uhvatio se za kvaku, začuo se telefon. Poruka. Njena melodija. - Ajde molim te dodji po mene, stvarno mi je smor ovde- Evo krećem za deset minuta, samo da se obučem.