То су оне особе које свој животни камен грају до врха свог брда свесни да иза њега нема ништа и да је сав смисао ништавила из ког су рођени и ништавила коме теже је гурање тог камена. Али наду коју , при паду коме су изложени, враћа добитак времена који очекују као боленици кад се подвргавају палијатљивим лековима. Смисао и животни мото им је Mašimo krilima možda naučimo da letimo