Људи који нису довољно битни да се за њих сазна док су живи, али су ипак уложили довољно труда за време вишедеценијске каријере да би купили сажаљење и помињање непосредно након смрти и никад више. За живота се помињу само писмено, на разноразним списковима које нико ионако и не чита. Својих 15 секунди славе доживљавају у рубрици ''Ин мемориам'' у облику ''Родио се тад и тад, 37 година пожртвовано радио у студију РТБ-а, биће сахрањен сутра на Новом бежанијском гробљу'', а онда Владимир Јелић или Маја Жежељ пребаце лопту Аци Стојановићу или Владимиру Мијаљевићу који наставе да дробе о победама Ђовака и поразима фудбалера.