Umirati/crkavati od smeha;pasti sa stolice od smeha; izbezumiti se od smeha; zagrcnuti se od smeha; smejem se toliko da me je zaboleo stomak/glava/obraz/oko/noga/jetra.
To su sve sinonimi za definisani termin. Na neki način. Kažem na neki način jer smatram da je mnogo bolje iskoristiti bilo koju od ovih, ili sličnih, pre nego jebeno, lenjo, malo, retardirano dete jezika- LOL.
Nemam problema sa tim što je to engleska fora. Ne bih imao ništa protiv cele fraze laugh out loud. To je ipak manje od dva zla. Mnogo manje od te male jednosložne reči koja svojom nedovoljnom razvijenošću ubija, kako srpski, tako i svetski, jezik i govor.
U poslednje vreme, minimalizam je sve popularniji u oblikovanju enterijera, ali i samog razgovora. Što više skratiti svaku moguću rečenicu, to je sve više cilj današnjega razgovora. Skratim ja, skratiš ti, pa onda tišina.
Tišina nije uopšte loša. Čak naprotiv. Nekada ostavlja mesta za razmišljanje. Međutim, u ovom slučaju, nakon iskorišćenog LOL čisto sumnjam da sledi produktivno razmišljanje Ajnštajnovo.
Sledi minimalizam i u glavi.

Jedno veliko, debelo LOL u glavi, koje ne zvuči dobro ni u ovom kontekstu.