Lovačka priča
Нешто што не може свако да смисли. Нешто за шта мораш да знаш да лажеш више од Вучића када каже како је земља безбедна. прича треба да буде реална али да има и потпуно бесмислених делова који имају смисла само оним пијаним ловцима што чаме по кафанама и гоне мечке до средишта земље уместо да узму лепо да јебу нешто.
''Устанем ти ја у цик зоре јутрос и онако бунован одем у лов. Стигнем ја у шуму и испред мене изрипи једна голема мечка и искези ми се у фацу. Искезим се и ја њој у фацу. Она подиже реп и одлете у три лепе. Наставим ја тако да тражим живуљке кад изрипи још већа мечка. Она се искези на мене, ја се искезим на њу, она ме распали шапом и ја одлете у снег. Срећом, био је мекан. Тад мечка рипи на мене и ја се брзо попнем на дрво, док ова остаде доле да гули кору и да ми смрди, Бог је убио. Али пошто сам био на сигурном, пао ми је камен са срца и убио мечку. И тако ја лепо натоварим мечку на рамена и одем си кући.''
