Бладодети манастирске ракије добро је у нашем народу позната како благотворно делује на цео организам, и да је препорочљиво да се једна чашица попије на празан стомак, говорили су наши стари.
Како су манастирску ракију и вино сами свештеници правили сами за потребе људи који у манастиру живе, прилика која се указивала појединцима да је окусе сматрала се привилегијом.
Како се времена мењају, а са њим и људи тако се мењају и мишљења а и начин њиховог делања.
У вековима који су нам предходили, свештеници су помагали свом народу да преживи тешке тренутке (као што је куга, глад, ратови…)
Данас у Србији, поједини “свештеници” примењујући радикалне методе, покушавају да на разне начине помогну свом народу, поготово онима која је та помоћ прекопотребна.
Можда је сада рано говорити, али време ће показати да ће манастирска лопата постати нови тренутак у хршћанству који ће помоћи многима, да се врате на прави пут.