Markes de Sad

Markiz nije bio monstrum!
I nije iz Južne Amerike.

Haha, savršeno...
+

Ljudima ili nedostaje osećaj za bizarnost, ili elementarno književno znanje, ili oboje, ili koncentracija pri čitanju.

valjda markiz, jesi li citao ti nesto od njega?e to o cemu ti pricas ima samo u njegovim knjigama i filmovima

Valdemare, komentar ti je na mestu.Ovde se uglavnom ocenjuje ono očekivano, a ne stvarno napisano ili pročitano.Šteta, vrlo kratka def. a ostala nejasna-zbog bizarnosti...Još juče sam je ocenio...;)

Šta ćeš, nekima mora i da se crta, ništa novo...

Ljudi, pročitao celog De Sada i koliko sam mogao Markesa. Da, to su dva različita čoveka. Jedan živeo u Francuskoj u 17. veku a drugi u Kolumbiji, još živ. Ne, de Sad nije bio monstrum, toga ima samo u njegovim knjigama, ali po njemu je ta pojava dobila ime. Ne, Markes nije sadista... Sad sledi jedna ogromna noga koja se spusti odozgo i sve zgazi, i začuje se zvuk marša „Liberty bell“... Za neinformisane, to je tema iz Monti Pajtona... Ne, Monti Pajton u stvari nije zmija, i nema veze ni sa Markesom ni sa de Sadom.

Flying Cir...cus...;) Bolje bi prošao u UK-traži neki site there

Svaka ti čast kad si ga pročitao, ja sam probala (u 1. godini gimnazije), prešla 3 strane i želudac mi se prevrnuo.

Meni se želudac svakodnevno prevrće od velikih moralista i preinteligentnih enciklopedičnih ličnosti.

Pa dobro, ako zašivanje zmije u vaginu nije za prevrtanje želuca, ja ne znam šta je. A možda i grešim :-)

E sad si ga baš našla... :)
Recimo da je to umetnička sloboda :)))
Šalu na stranu, čitala sam ga dosta, i moje mišljenje, tačnije utisak je da je ta sva gadost o kojoj on piše simetrija u ogledalu onog licemerja i ostalih ljudskih gadosti toga vremena, samo ismejano kroz seks. Poslednja njegova knjiga koju sam pročitala je zbirka priča i pripovedaka, u kojoj ima toliko pouka i trenutaka koji te nateraju da se baš zamisliš. Svejedno, ja volim njegov rad.
A s obzirom na današnje vreme i ljude, Markiz je jagnje, nema reči kojima bi se mogao popljuvati moderan čovek.

Slažem se s tobom, Artemida, da je on bio odličan kritičar licemerja, i slažem se da je zlato u odnosu na modernog čoveka, ali iz ove perspektive, sa 27 godina. A tada, sa 15, dok sam čitala kako se očevi spremaju da siluju (ili ne?!) rođene ćerke, i o vađenju srca nakon koitusa da bi muškarac u toj šupljini prosuo svoju tečnost, veruj mi, stomak me je bukvalno boleo. Ali to je iz knjige "120 dana Sodome". Ništa drugo što je napisao nisam ni probala da pročitam.
Ali, on je bar samo pisao o tome. Onaj "fotograf" koji je izgladnjivao psa i slikao ga dok je gladovao sve do smrti, uz publiku koja je klimala zadovoljno glavom i divila se "vrhunskoj umetnosti" je ono što mi je stvarno bolesno.

E, baš ti nađe odmah da čitaš najekstremnije!