Kad i u internet parku proganjate komšiju da mu ukradete wirelees.

Kad muškarac, sklon čestim seksualnim izletima, već po navici odahne u društvu bilo koje žene koja saopšti da nije trudna.

Čim matorci napuste kuću i ostave ga samog, tinejdžer dobije erekciju.

Носити новине у WC чак и када има тоалет папира.

Iako u Srbiji ljudi baš i ne gledaju RTS
na prvom mestu memorisanih kanala na TV-u su i dalje Prvi I Drugi
po navici.

Kada nemate struje, ali ipak pokušate da upalite svetlo kad ulazite u WC

Кад коначно одеш да живиш сам, а и даље се ноћу шуњаш до фрижидера.

Kade lik koji posle 20 `lepih` godina provedenih sa Zastavom 101 ode u Zastavu da zameni stari auto za nov i uzme najnoviji, najbolji i najlepsi model Punta, i kad sedne u njega tolko jako lupi vratima da mu ona ista ostanu u ruci, a ostala 3 otpadnu, gepek i hauba se odmah dignu, felne otpadaju i tockovi se izvrcu.

Kada posle višenedeljnog ceđenja poslednjih tragova paste za zube otvoriš novu tubu i stisneš k'o mutav, jer si navikao da ti treba valjanih 3 minuta da izvučeš jedan grašak paste, i isprazniš dovoljno za 12 pranja. I posle ne znaš šta ćeš s tim što ti je palo u lavabo i još se lepi sve nešto, mamu mu jebem, pa uzmeš odmeriš i četkicom zahvatiš koliko ti treba a ostalo prstima uguraš u odvod.

Ono što vas natera da pokušate da opsujete profesora, ni krivog ni dužnog...

Када након одличне гол шансе на утакмици коју гледаш уживо инстинктивно подигнеш поглед навише не би ли је поново видео на успореном снимку и сетиш се да је тако нешто немогуће.

Nikad nisam mogao sebe da ubedim da ustanem rano. Uvek je moja lenjost dolazila do izražaja. Alarm mi je, manje-više, služio samo da ga isključim, izgovorim ''jebiga, spava mi se'', okrenem se i nastavim sa snom.
Ali, jednog dana je vlasnik dvorišta koje se graniči sa zgradom u kojoj provodim studentske dane rešio da treba nešto da doradi u njemu. Svakog jutra su dolazili su građevinci i počinjali posao od 9 sati izjutra.
S obzirom da zgrada u kojoj sam podstanar potiče verovatno iz perioda dok je još Kralj Aleksandar karao po Francuskoj pre nego da ga roknu, tako da nema baš najbolju zvučnu izolaciju. Ali. još gore od toga, ispostavilo se da po nekim akustično-fizičkim-kurčevim zakonima svi zvuci sa obližnjeg gradilišta se skupljaju, prenose i završavaju tačno u mojoj sobi.
Svakog jebenog jutra od 9 sati, ja sam imao utisak da se ustvari nešto šljaka u mojoj sobi. Uzalud sam pokušavao da ignorišem zvuke i nastavim sa snom. To je jednostavno bilo nemoguće. Ti zvuci su bili toliko jaki da sam mogao da procenim šta se tačno u tom trenutku radi. ''Aham, sad postavljaju skele. Sad molerišu. Sad kucaju neke daske...''

I onda jednog jutra, kao i svakog drugog, budim se u 9. Ali sad je bilo nešto drugačije. Nema buke! Sav ushićen, proveravam da li stvarno nema buke ili sam ja ogluveo. I stvarno nije bilo buke! Kako su iznenada došli, tako su majstori iznenada i otišli. Sav srećan što više neću proživljavati jutarnju torturu, vraćam se u krevet i pokušavam da zaspim. Ali tuki... Iz nekog razloga ne mogu.
Ono što sam ja bezuspešno pokušavao ceo život kroz osnovnu i srednju školu, a i kasnije, hipotalamus (ili koji već deo mozga zadužen za budnost) je uradio sad sam od sebe: Izgradio naviku redovnog jutarnjeg buđenja. Svakog jutra, ma koliko pospan i umoran bio, ja se budim u 9 bez mogućnosti da nešto promenim po tom pitanju...
I onda, po neki put, tako iznerviran izađem na prozor i najebem se keve radnicima kojih već dugo nema tu. Onako, iz navike...

Када ми дође дечко из иностранства и умјесто нормалног разговора ја га са лаптопом у рукама пошаљем у другу собу да ме позове на Скајп.....

Pristajanje na stvari koje inače ne možeš da promeniš.

Када се пробудиш у сред ноћи, одеш до ве-це-а, не палиш светло из разноразних разлога, а целу бешику испразниш право у шољу, без и једне просуте капи!

Kad kreneš da mućkaš pavlaku pre nego što shvatiš da to nije jogurt.

Годинама навикавани на несносну врућину у аутобусима путници у Београду сада отварају прозоре чак и када клима ради.

Када желиш да се на јавном компјутеру улогујеш на Вукајлију, али због тога што се на кућном рачунару никада не одјављујеш заборавиш шифру.