Данас бих посветио неколико тренутака и речи једном мени посебном, драгом и битном бићу. Препознаћеш се.
Ти си оно што ми је, као детету, било битније и од беле кафе. Ти си оно што ме чини већим човеком (макар ако говоримо о димензијама мог стомака). И увек ћемо се лепо слагати, без обзира на то да ли смо у мојој или твојој гајби.
Колико је тога иза нас... Колико смо само фудбала одгледали заједно.Рецимо, понекад ми чак пружиш сасвим нову перспективу на Звезду и њених -60 милиона, и учиниш ме оптимистом. Колико само бринеш о мом здрављу! Не допушташ да губим на витаминима; нити да претерам са физичком неактивношћу, јер ме често тераш да се свако мало разгибам пешачењем (до тоалета). Колико смо доброг рокенрола одслушали уживо заједно, а да бих се ја озбиљно објаснио са сваким силеџијом из публике који би те у пролазу ћушнуо тако да се можеш просути! Изласци са тобом никад нису досадни, штавише, како време пролази, ти чиниш да је око нас све више лепих девојака (мада, да знаш да не волим кад ме бламираш пред људима и тераш да говорим којешта и правим глупости). А добро знаш и да ја нисам као они који те готиве само кад постанеш селебрити, крајем августа, на Ушћу; ја те испоштујем било где и у било које доба године! И знаш да се саосећам са тобом када те заробе у пластику, и знаш да ћу увек бити против када руше твоје достојанство којекаквим јабукама, лимуном, боровницом и шумским јагодама, или некаквом суманутом, идиотском амбалажом од 0,3l.
Истина, није увек све златно и пенушаво - понекад и ти и ја претерамо, па сутрадан не можемо ни да се погледамо. Али никаква мучнина, ни главобоља не могу променити наш однос! И јесте, можда се и наљутим када испољиш превише топлине или кад се баш заледиш, али ти знаш да је тако само зато што хоћу да увек будеш кул.