Kapiram da zbog ovakvih urbanih umetnika ja ne mogu da dođem na red.
Kapiram da su to ljudi zbog kojih se ja redovno oduševljavam elastičnošću moje bešike.
Kapiram da su to ljudi koji mi omogućavaju da do tančina proverim svoju kosu, kragnu, bluzu, kaiš, šlic i još par puta kosu na ogledalu ispred kabine wc-a.
Kapiram čak i da su oni spori ili smotani, da im se zaglavio šlic.
Kapiram da nema više opravdanja za njih. Jedino ne kapiram sa kojim mozgom neko stavi flomaster u džep od farmerki i krene u javni toalet sa namerom da napiše žvrljotinu sa kojom će njegovi sledbenici imati direktnu interakciju, tačnije biće im bukvalno ispred nosa, i neko ko će da uništi kazanče - jedinu preventivu gušenja urinom i ne-želim-da-znam čime još.