Nećeš _______?
Начин на који се поставља питање типичан је за граматику северног нам, жицом опасаног суседа, који се одомаћио и укоренио у локални говор на северу отаџбине наше. Од питаног се очекује да недвослмислено прихвати понуђено, тј. да каже јасно и гласно да жели.
- Мама, мама, нећемо више да се играмо са Пиштиком и Мариком.
- Зашто?
- Они су јако шкрти.
- Како мислиш?
- Па покажу кесицу чипса и кажу: Нећеш чипс?
--------------------------------------------
- Шта ти је? Боли те глава?
- Ма нешто сам се преморио на послу?
- Дакле, нећеш јебеш?
- Макар шта! Наравно да хоћу!
--------------------------------------------
- Нећеш да признаш?
- Хоћу! Хоћу! Истина је! Ја сам убица познате певачице са Грандових звезда!
- И шта још?
- Ја сам крив и за распад СФРЈ! За убиство Кенедија! За све сам ја крив!
Komentari
Hahahahahahaha, već legendarno "Kafu nećeš?"
Omilj odma :)
Hahhaha, u mojoj porodici je to bilo normalno, sve do trenutka dok neko drugi od familije (s nemađarske strane) nije primetio xD Tek posle sam skapirala...
Prvi primer ubio xDTo nije to nećeš. Ovo je način na koji se uz granicu postavljaju sva pitanja. Uvek sa negacijom.
- Nisi dobro? Dobro sam
- Nije jasno? Jasno je.
- Nemaš kade? Imam.
Itd.
Moraš Jaco doći nekad na sever da čuješ to.
Било ме је по Сзабадки, запазио сам то "нећеш", али нисам знао за порекло.
Хвала.
