Ovaj ručak je gospodar svih ručkova.
On predstavlja zasluženu nagradu nakon mučenja sa boranijom, slatkim kupusom i krompir-paprikašem, koje smo primorani da jedemo preko radnih dana. Javlja se u vidu pečenih krompirića i pileta, sarme, punjene paprike ili roštilja, ako je nedelja posle plate.
Od nedeljnog je bolji jedino božićni ili vaskršnji ručak.
Nedeljni ručak ne može da mi pokvari čak ni "Nedeljno popodne" sa Leom Kiš, koje se obavezno u to vreme čuje iz dnevne sobe...
Zbog njega je u Srba stvorena navika o "nedeljnom popodnevnom odmoru"... Niko nedeljom ne želi da odmara zbog odmora, već zato što se svi prejedu za ručak...