Dočekali smo protivnika spremni, a kako se njih 16 oslanjalo najviše na mnoštvo i čistu snagu, oborili smo im trojicu pucanjem iz praćke, pre nego što su prišli dovoljno da imaju domet do nas. Grudobrani u vidu tukija i taburea su sjajno pomagali da se odupremo protivniku, liji je broj spao na svega 12, što je nama dalo elana, pa smo polako počeli da izlazimo iz zaklona i napadamo ih u otvorenoj bitci. Da li je bilo namerno ili slučajno ne znam, ali dovukli su nas do vrha Brdašceta, gde smo bili umorni od trčanja uzbrdo, a i opkolili su nas. Dodatni udarac je bio što su poslali trojicu da osvoje česmicu i ubiju devojčice koje smo ostavili da je čuvaju.
Brzo je donesena odluka da kliskovima napravimo formaciju kornjače i probamo da se probijemo do obližnje zgrade, što nam je bila jedina šansa. Prilikom probijanja neprijateljskog obruča, Droki je herojski pao štiteći odstupnicu, jer smo ga ostavili da čuva pozadinu kornjače, pošto je najsporiji. Ja sam ranjen u dupe dok sam zatvarao vrata zgrade.
Sa krova zgrade smo videli kako neprijatelj trlja beživotno Drokijevo telo, a kako on, plačući, proklinje trenutak kad je odlučio da postane heroj. To je u nama robudilo patriotizam i berzerštvo, pa smo počeli da ih gađamo grudvama sa krova, što je umanjilo protivnički broj za 2. Ubrzo su pobegli iz dometa u naše utvrženje, pa smo ih gađali ledenjačama ispaljenim iz praćke, ali su se branili sankama koje smo ostavili u bazi.
Uvideli smo da je moramo da ih napadnemo i jednim silovitim udarcem skršimo njihovu odbranu. Raširili smo se u obliku polumeseca, sa mnom i Stefanom u sredini, a na krilima su bili oba Milana, zato što su brzi. Prilikom opsade Česmice, pao je Strahinja, kome se pišalo, pa nije mogo da održi koncentraciju, a Nenad je ranjen dok je pregovarao sa mamom da ga pusti još malo, a ne da mora odmah da ruča.
Hrabrim napadom smo upali u njihovo utvrđenje, a ja sam poginuo kada sam se bacio na jednog Nemanju, koji se spremao da baci smrtonosnu grudvu na Nenada. To je privuklo pažnju dvojice koji su se okrenuli i ubili me, što je rezultiralo da i oni umru kada ih je Stefan obojicu skinuo sa leđa. Tako sam se našao ispod tri mrtva tela, pa nisam video kako se bitka završila, ali se sećam da sam čuo kako Stefan i oba Milana proslavljaju pobedu, stojeći na vrhu česmice-kurca. Sećam se i kako sam jeo pobednički Popaj-smoki, koji su morali da nam kupe.
Konačni rezultat bitke: dve infekcije oka, jedne upišane gaće i šamar na Nenadovoj faci jer je zakasnio na ručak
Posledice bitke: povećanje rivaliteta između I3 i I4, koje će se kasnije povećati tokom mnogih utakmica na časovima fizičkog vaspitanja, gde će I4 pobeđivati sa 3 gola razlike(minimalno), a kulminirati na tradicionalnom školskom turniru, kada će nas I3 razbiti 11:0 (u međuvremenu je pola njihovih muškaraca počelo da trenira fudbal), što je upravo i najveća sramota u mom životu.