Скуп четника на Равној Гори. Призор за памћење. Хиљаде до зуба наоружаних Дражиних присталица у пуној ратној опреми, на главама шубаре а на истој сјајне кокарде, укштени реденици преко јуначких грудију, 'иљада и 'иљада калаша на готовс, ножеви заденути за по свачије уво и бедро. Барјаци се широм планине вијоре, бомбе одјекују по околним брдима и доловима, песме се чују и до Стамбола а Бога ми се и пиво точи као на Октоберфесту. Атмосфера полако достиже врхунац и у том тренутку се на импровизованој бини од делова зарђалог топа појављује Вук Драшковић. Температура међу масом је сада за целих 2 степена нижа него на површини Сунца. Гротло.

Маса арлауче : "Вуче! Вуче! Вуче! Ти - си -Вуче, нови Карађорђе, нови Карађорђее!" и слично.

И одиста Вуче Драшковићу отпочиње своје излагање. Прича се ту о неправди која је учињена четницима кроз историју, о томе ко је више Швабова побио а мање зла народу учинио и слично, али маса полако али сигурно почиње да зева и да се хлади. А то је којекуде опасно. Незадовољна маса значи пуно посла за припадниле реда и мира у најави. Ту и тамо се чује по које негодовање или одобравање и то је све.

Излгач почиње да се зноји. Схвата озбиљност ситуације. Брже боље ваља ствар довести под контролу.

Повишеним тоном наставља. Мења се тема.

-"И зато браћо је коначно време да се гроб Драже Михајловића коначно открије! Нека јавност зна каква нам је неправда учињена и ко је то учинио. Судиће им се поштено, немају чега да се боје!"

-"Да! Тако је бре! Дража, Дража.. Србија!"

-Као што наш народ вели, "Ни по бабу ни по стричевима већ по правди Бога истинога!!! " Високо диже руке ка небесима, стиснутих песница.

Ерупција одушевљења.

-"Србија, Србија Србија! Дража, Дража, Дража! Оooоој четници Равне Гооооре збијајте се у редоооовеee! Правда, желимо правдееее! Вуче, Вучеее! За слободу златну! Јуриииииш браћоо! Косовоооо " ..и наравно "Бацајте бомбееее четницииии але алеее..

Пуцњава, цика и вика од 614 децибела се разлеже свуда унаоколо. Маса запада у транс који траје до раних јутарњих часова.