Џенана (егземплар бр. 1) је дебела и масне, спаљене косе и нечистога лица, можданог капацитета махунарке, али на вукајлији/Ц маркету је риба и меће провокативне аватаре/провокативно гура колица, зато што на њу пажњу обраћа Ђоко х10 (егземплар бр. 2, или егземплар од 2-11) који има једнако нечисто и кратеричасто лице, али још и масну браду и велко чело и клемпаве уши. И не баш неку фризуру. И из приградске је области и због тога осећа Ангст, који из неког разлгоа даје унутрашњи немир (у реду је бити са села). Он је, наиме, на вукајлији/у Ц маркету такође. Свима је јасно да њих двоје/једанаесторо нису срећне особе због свог тешког физичког дефекта и лошег распореда гена (и приградске области, рекли би злобници), па рупе у фаци попуњавају рупама у карактеру.
Посебно се то њихово незадовољство изражава на експресионистички, необјашњив и кафкијански начин када се ту нађе особа која заправо има понеку функционалну живу нервну ћелију и која (обратите пажњу) изгледа добро. Тада се гомила ружних особа удружује у један велики недостатак карактера и покушавају да репресују особу која је функционална. Та функционална особа, која сасвим случајно уме да напише реченицу која ни на који начин нема синтактичких, морфолошких, семантичких и осталих колебања, самим тим не може да купује ништа у Ц-маркету, јер јој сметају.
Тако дванаест ружних особа готово да попуњава један карактер.
Е, сада...број дванаест проширите на вукајлији/Ц маркету на 200 активних аутора и добијате - много фрустрације, за тако мало личности и карактера. И лоших фризура.