Odlazak po Badnjak
Ускоро ће Божић. Осећало се у ваздуху. Осети се и по људима...
У нашој малој породици већ је постао обичај да отац и ја идемо по Бадњак. Тако су наши претци ишли и ми морамо наставити њиховим путем.
Нисам спавао од узбуђења. Лежао сам обучен када је отац ушао у собу по мене. Изашли смо из стана и позвали лифт. Напољу је било хладно али без снега. Волим када пуцкета под ципелама, али ето, ове године га још нема. Корачали смо и корачали и стигли.
Нисмо могли узети било који, никако. Бирали смо дуго, дуго, када смо га приметили у гомили...
- Момчино, колико су ти ови Бадњаци?
- Мали 120, велики 300, за освештане се додаје 70 динара.
- Дај нам ова два мала освештана за 350 па да послујемо.
- Ајде, ајде! Божић је...
Ове године мајка је променила жену од које наручује колаче. Били су бољи него лане. Обожавам празнике!
Komentari
Dele i na radiju kao nagradu, al to nije to, pretpostavljam.
Katastrofa jebote. Ne znam koji su mi gori: ovi sto kupuju na pijadzeru il oni sto se ucrkvi potuku oko vatre...
Plus na zanimljiv hejt.
Ne znam sta da kazem. Jos uvek, hvala Bogu, imam gde da nasecem neki poveci, tako da ne razumem ljude koji kupuju badnjake, ali sta znam, prolazio sam jednom tako kroz grad i video te ljude, koji kupuju badnjake, svi su nekako tuzni i cinilo mi se uglavnom ljudi 55+ godina. Steglo me tad nekako, mnogo mi zao bilo, al ajd' sad...
sad sam bio u rodicu... imaju paketic badnjaka upakovan sa sve masnom. ludilo
Došla takva vremena.
Najgore je ipak česničenje.
+
Fino je ovo. Skroz. Neku toplinu budi oko srca