Архаична титула из времена Првог светског рата. Ордонанс је нека врста личног слуге надређеног у војсци. Није исто што и посилни. Разлика је у томе што ордонанс има одређена армијска знања и носи неку од мањих чинова у војсци, док посилни може бити најобичнији редов, негде чак и сељак.

Што је калфа код мајстора, то је ордонанас код мajora и нижих у служби. Он преноси важне поруке, пише записник, штити надређеног, разврстава нове трупе, врши распоред стражарења у војној јединици. Брине се о редовном устајању војске, броји преосталу муницију, застави, јавља се на телефоне и одговара на телеграме. Морају да трпе кишу метака и свог господара, а бес искаљују на посилног.

У случају да мајор падне у боју, ордонанс мора својим телом бранити и спашавати тело свог мајора и начинити му достојну сахрану. Ако пак, мајор доживи унапређење, ордонанс му остаје у пратњи и обично он постане виши чин, али примарно остаје ордонанс. У најбољем случају, може постати ађутант, слуга највиших у војсци, генерала и војвода.
Тежак је живот ордонанса. Нису превише доле за посилног, нити превише горе за наредника, увек негде у средини, у сенци оних високих...