- Sećam se, '68, Pariz, *Rue de la Harpe*, atelje tri sa tri. Mali sto, na njemu ostaci večere, rasute boje, četkice raznih veličina. Opušci svuda. Ona leži opružena, naga, sa licem uronjenim u jastuk. Nije volela to jako jutarnje sunce... Stariji čovek u krznenom kaputu nudi mi cigaretu na pločniku ispred *Café de la Paix*. "Hoćemo li izaći na ulice, *monsieur*? Potrebni su nam takvi mladi ljudi, *comme toi*." Ne možete uhapsiti Voltera! Za šta su se tada borili, uopšte? Sloboda, jednakost, bratstvo, kao i onda... Naspram mene za okruglim stolom poznato lice. Deli te karte, Belmondo. Delon nije priznao dete koje je imao sa onom opičenom Nemicom? Sada je kod njegovih roditelja, oni se brinu o njemu. Brižitka je bila dobra mačka... Spremao sam se za prvu izložbu. Žao nam je, *tu n'es pas assez original*.

Bio sam skoro tamo. Zatvorili su dosta dobrih galerija. One sa dušom. Nije to više taj Pariz koji vredi osvajati, *mon ami*. Pomodarci, turisti, privid kulture. Na kraju krajeva, smeš li ući u Luvr? Mnogo je to ljudi na jednom mestu.

Izbaci iz upotrebe, uništi, zakopaj tu sintagmu! Ili je čuvaj kao istorijsko blago u tajnosti. Prokleti bukvalisti, prekrajači, ubice... Samo ti fali da ti pokucaju na vrata sa nalogom za pretres stana, samo ti to još fali...