Pceto
Пише се углавном ћирилицом - пцето, да би се друго слово речи боље уочило. То Ц је јако значајно јер се током изговора на њему направи кисело-подмукли кез са растегнутим уснама које се уз грчење остатка фацијалне мускулатуре додатно истање и уз један прасковити одјек и пљуц се обруси остатак речи - ПЦЕТО!
Изговарач је обично из јужнијих руралних крајева наше лепе земље, а пцето је обично комшијско.
Живаљ планинских предела је необично територијалан и одгојен да поштује своје, а туђе не пожели и неће, тако да ће сваки уљез (читај пас) који се дрзне да крочи на приватну својину бити отеран узвицима попут: ''Иш'', ''Мрш'', ''Куш'', ''Чибе'' уз које се дода овај омаловажавајући придев искричавог Ц које одјекне као пушка танџара целим поседом. А можда и мало даље.
Иако многи мисле да цркавање комшијине краве представља сам зен нирване, нису у праву. Тровање комшијског пцета носи више икспиријенс поена и представља виши левел у тродимензионалном Фармвилу сеоске реалности.
Сељани се не либе употребити израз и у ширем контексту, напротив. Означиће пцетом локалну вуцибатину, ленчугу, алкоса, замлату као и све оне који нарушавају домаћински углед места и месне заједнице.
Komentari

http://vukajlija.com/cipiripi-jezik/678382#comment_2709930
ц ц ц 9 месеци је прошло отад како једе вујаклија најбоље године катастрофа као јуче да је било.
