Devojka koja je dobra za udomljavanje ćelavog gospodina u kožnom kaputu. Tolerišu joj se sitni nedostaci što fizičke što mentalne prirode jer ionako je tu da služi jednoj svrsi pre nego što joj se ocrta šara tvoje sobne papuče na debelom dupećem obrazu. Njena jedina misija je da primi tvoj krastavac baki. Da pusti skitnicu na privremen smeštaj u svoju toplu odaju kome neće ništa faliti promena sredine, jerbo treba malo da oda'ne od svakodnevnog davljenja i vucaranja tamo amo.

Društvo joj nalazi desetak mana, ti vidiš još toliko, stiskaš zube uz pesmu ''Sećaš li se Mišo moj'' Ane Nikolić koju ti odvrće u kolima dok se vozite ka njenoj gajbi negde na prelazu prigradskog naselja u selo sa jednim ciljem koji si upečatirao sebi uglavu....

Универзални назив за све наше фанк бендове у покушају које одликују идентичне карактеристике.

Потпуно несвесни постојања својих клонова у сваком граду, градићу и варошици, а под паролом ''само ми смо оригинални'' прво што ураде након формирања бенда са суфиксом - фанки бенд, јесте одлазак у најближу шнајдерску радионицу и наручивање истих кошуља за све чланове, а да би додатно појачали оригиналност, као ултра уникат фору, сви ставе исте кравате.

То наравно важи и за певаљку, вечиту матуранткињу средње медицинске из Лебана, коју је прва трудноћа у завршном разреду спречила да постане здравствени радник, а сада у својим тридесетим узима од млађег сина књигу енглеског и увежбава акценат за изведбу Ај вил срвајв, песме која је заштитни знак сваког фанки бенда.

Публици дефинитивно неће требати приручник за шутке док пичи разблажени Хит д роад Џек, још један од препознатљивих хитова у коме гитариста пружа вокалну пордшку певаљци и прави зајебане фаце дрндајући распалу копију Фендера. Иако са шеширом и тамним цвиџама ''а ала Блуз Брадрз'' делује као главни јебач јединог женског члана, то задовољство алфа пампрчитеља је ипак морао да препусти газди андерграунд клуба, иначе не би добили ни тих пар сомундара за вече.

Окосница сваког кавер фанк бенда - ритам секција, показује своју пуну немоћ у нумери Плеј дет фанки мјузик вајт бој, јер раштимовани СтингРеј бас наручен преко Купинда за 45 јевреја ипак није за погодан слеп анд поп технику пличења, поготову ако басиста и не зна за ту технику.

За крај свирке, пето тамбурање још једне преоригиналне курчеве песме Витаут лов, вер вуд ју бе на на на наааааауууу тек да те подсети где си се задесио и разбије евентуални ''јеботе по који пут ми се све ово исто дешава'' флешбек.

Изветрели задах запада који отрежњује и највеће мрзитеље домаћих бендова.

написано за такмичење

Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.

Termin koji lako upada u oči jer portali koji ga izrabljuju koriste uglavnom debele i predimenzionirane fontove za svoje bobmastične naslove. Uzvičnik kao alarm se podrazumeva. Članci alternativne medicine su malo blaži u opisivanju zlih moćnika farmaceutskih institucija. Koriste uglavnom zeleni font koji asocira na zdravlje. Stranice za spiritualno izlečenje najčešće nežno plavi do isceljujuće ljubičasti jer su to boje zdrave aure, dobro podmazanih energetskih čakri i očuvanog, izbalansiranog Či-ja.

Svi se oni slažu u jednom - Farmaceutska mafija je sranjo! Mafijoze čuvaju lekove za sve znane bolesti pod velom tajne u atomskom skloništu, verovatno negde u Americi, još verovatnije u pustinji Arizone okružene bodljikavom žicom visokom trideset metara. Nabildovani bodigard čuvari sa ljutim dobermanima se podrazumevaju jer se to uklapa u sliku iz holivudskih akcionih filmova.

Gospoda farmaceuti stvaraju nove bolesti u svojim tajnim laboratorijama i ušpricavaju ih eksperimentalnim majmunima u vrat da provere da li je bolest dovoljno jaka. Ukoliko je dovoljno jaka, šire je na ljude.
To ne promiče fotoreporteru Kurira koji, iako izujedan i izgreban žicom, uspeva da napravi snimak rukovanja gospodina u crnom odelu i gospodina u belom mantilu. SKLOPLJEN DIL! PARE LEGLE!
Alternativac je samleo u upakovao tri tone zelene Magme u bočice da prodaje unesrećenim pacijentima dok mafijaši ne obelodane lek koji se skriva duže nego recept za Koka Kolu. Spremna je i stišnjena Aronija sa Sibira, jer Sibir je Rusija, a Rusi su braća, prosta matematika. Kupci navalite. Limun je lek za rak, ali se i to krije. Soda bikarbona takođe ubija ćelije kancera, ali je farmaceut vešto otima bakicama kad izađu iz Idea prodavnice, da se ne bi izlečile i da bi morale da kupuju preskupe citostatike.
Spiritualista je spremio povoljne amajlije za apsorbovanje negativne energije, jonizujućeg zračenja, hercijanskih i nehercijanskih HAARP talasa kao i svega onog što narušava aurin integritet i čakrin Či.

Пише се углавном ћирилицом - пцето, да би се друго слово речи боље уочило. То Ц је јако значајно јер се током изговора на њему направи кисело-подмукли кез са растегнутим уснама које се уз грчење остатка фацијалне мускулатуре додатно истање и уз један прасковити одјек и пљуц се обруси остатак речи - ПЦЕТО!

Изговарач је обично из јужнијих руралних крајева наше лепе земље, а пцето је обично комшијско.
Живаљ планинских предела је необично територијалан и одгојен да поштује своје, а туђе не пожели и неће, тако да ће сваки уљез (читај пас) који се дрзне да крочи на приватну својину бити отеран узвицима попут: ''Иш'', ''Мрш'', ''Куш'', ''Чибе'' уз које се дода овај омаловажавајући придев искричавог Ц које одјекне као пушка танџара целим поседом. А можда и мало даље.

Иако многи мисле да цркавање комшијине краве представља сам зен нирване, нису у праву. Тровање комшијског пцета носи више икспиријенс поена и представља виши левел у тродимензионалном Фармвилу сеоске реалности.

Сељани се не либе употребити израз и у ширем контексту, напротив. Означиће пцетом локалну вуцибатину, ленчугу, алкоса, замлату као и све оне који нарушавају домаћински углед места и месне заједнице.

def napisana za mizantrophy2

Не толико познат надимак, а још мање познато пуно име. Драган Вујић. Има интересантну брадицу и донекле интересантан глас. Ту се списак интересантности завршава што се тиче Вујкета.
Зашто је баш он изабран да упропасти стотине цртаћа позајмљујући глас јунацима истих отаје мистерија. Али оно што није мистерија јесте управо његов глас, јер је потпуно исти без обзира на несретног јунака који је доживео да га Вујке озвучи. У тандему са колегом Ненадом Ненадовићем Нешом успео је да нам укаже колики су заправо цареви били Никола Симић, Ђуза Сојиљковић, Мића Татић и остали из те екипе.
Фикус у просторији у којој Вујке и Неша снимају се смори и престане да врши фотосинтезу. Толико монотоније и незаинтересованости нема ни на предавањима о марксизму. Које почиње у 6 ујутру. Уколико у сценарију пише ''Ха ха'', Вујке ће то само прочитати као равно и флегматично - ''ха ха'' док са стране вероватно проверава да ли му је Неша донео пљеску са свим прилозима које је тражио. Бадава се аниматори труде да дочарају неку емоцију силним фрејмовима кад ће Вујке само да процеди кроз зубе свој текст и да од највећег хероја направи апатичног лењивца. Више живости има на шаховском турниру геронтолошког центра него у Вујкетовој нарацији. Родитељи купују цртаће које је Вујке унаказио јер су приметили да се деца брзо по пуштању ДВД-а успавају, а богме и они са њима.
Вујкета не занима који лик је на дневном реду. Он само седне, стави цвикере, прочита свој текст, залије фикус и оде кући. Није он Чарли Адлер да мора да води рачуна да ли у сценарију пише Cow, Chicken или The Red Guy па да за сваког прилагођава глас и уноси се у сваки лик посебно као што поменути господин-краљ ради (невероватно али истинито, исти човек позајмљује глас свим тим јунацима). А колико тек ликова ''покрива'' само шесторо људи у Симпсоновима..
Е мој Вујке, боле тебе курци. Цепате таблић са Шонетом, везете гоблене и приповедате о окршају Петра Пана и Капетана Куке на ивици палубе. Не иде то тако.

Definicija pisana za Mizantrophy2

Човек због кога сам бејзболком са Златибора полупао радио апарат. Једини случај примене сувенира зарад очувања мира недељног породичног ручка. Звучници стуба су до тада мање-више успешно подносили крештања Бијонсе, кмечање прехлађеног плачљивца из Колдплеја, вриштање разноразних металика, завијање турбо фолкера и ко зна какве све звукове, али глас промукле свраке која се дави попиним прасетом и пени у бесу лудила неке небулозе од текстова је прелио сваки праг слушне толеранције. Нећеш мајци...
Ништа одвратније од Марчела у животу нисам чуо. Комшијин циркулар у седам изјутра је Штраусов валцер ''На лепом плавом Дунаву'' у односу на звук који Шелић испушта док млатара рукама и репује. Као да у грлу има кнедлу К-плус супе којој је прошао рок, а пре бацања сваке риме удише по балон хелиујма.

Кад је Бог делио иритантност Маре је стао два пута у ред, а да би био сигуран да је репете доза адекватна, стао је и трећи пут. Али је зато оног дана када се делио таленат и музикалност блејао у клубу Филолошког, вероватно жврљајући стихове по којима је постао касније популаран међу клинцима и свима који се тако осећају.

Фабула његових премудрих чмаротворина се углавном врти око следећих сентенци: ''Диви мене, ја сам репер, шта си ти урадио у животу, ти си тај вирус, њак, њак.'' ''Девојке су дроље, десте биле касам бијо нико њак, сасам репер, радим, шта ти радиш не радиш ништа, ти си тај вирус њак...'' и томе слично.

Фанатици овог баје се одушевљавају што је дотични завршио неке књижњвности, који курац већ, и то упорно истичу у свакој ситуацији. Као да је ишао по ту књижњвност босоног на Хималаје успут целивајући ноге мудрацима на сваком пропланку и скупљао од њих памет у великим количинама.

''Није као остали репери, он је паметан''. Убедљиво ''најлејм'' аргумент. Ајде што се не бави музиком него репом и рецитацијом, него је још и паметнији од Генерала 2, ''Дођи-у-Грчку'' дебељка и ''Дај-дај-да-им-бацим-једну-бонбу-а'', уууу, јееее. Свака му част заиста.

Свако ко слуша Марчела треба да се запита да ли му је то заиста потребно? Али заиста?

Crnogorska slengara kojom poručuju da si im odvratan.
Mrzan si - gadniji si od najgadnijeg gadnog sapuna koji je pravila krezava bradata baba od uginulih jazavaca i loja dizenterične mangulice.
Odvratniji si od abece sira za turšiju koji se na'vata nakon mesec dana nehigijene.
Toliko si im odbojan da ih mrzi da ti smišljaju neki uvredljiviji nadimak (verovatno otuda i poreklo samog izraza).

Tip osobe koja nemož' da se ugoji. Za razliku od anoreksičara koji svesno teži građi infuzionog stalka u cilju praćanja modnih-gej-hipster-ziljavih trendova, ektomorf, ovom ne tako prijatnom za uvo kovanicom, optužuje genetiku, višu silu i zlu sudbinu za izgled olinjalog ruskog hrta.

Sama reč zvuči kao spoj sluzavog crvolikog organizma blatnjavih močvara slabo istraženih krajeva etiopljanskih prašuma i krezavog junaka nordijske mitologije koga je pregazio kamion Transformersa.
Stiče se utisak da neko slično duguljasto biće obitava u stomaku ektomorfa i otima mu svu hranu koju unese.

Ali on nije kriv. Trudi se da unese što više gradivnih materija u sebe iako zna da ima genetiku bugarskog protočnog bojlera prošvercovanog za vreme hiperinflacije u raspalom stojadinu. Računa unete kalorije na telefonu u gradskom prevozu kada autobus stane i kada ne mora da se drži obema rukama za šipku i pridržava čašicom kolena za istu da ga inercija ne odbaci na drugi kraj harmonike.
Uneto dovoljno, ali kućna vaga to ne potvrđuje.
Normalni ljudi se goje i svinje od brze hrane i gaziranih pića dok ektomorfu kiselina iz koka kole razjeda organizam, a lepinja pljeskavice se samo skotrlja do analnog otvora.

Ektomorf je, na žalost, beznadežan slučaj.

Веровали или не, многи људи су прошли кроз фазу одрастања. Ја бар знам велики број таквих. Да, они су били деца и то им се десило у периоду живота кад су били мали.
Имају албуме који доказују да им се детињство заиста догодило. Како би иначе могли да поседују гомилу слика да нису прошли кроз тај период и да их неко није сликао како су малецни? Фотошоп ЦС6? Неее, детињство је период у коме не постоје ствари које сада постоје. Али су зато оне ствари које постоје много боље од ових данас.
Скоро сви људи који су имали детињство провели су га у периоду када је све било боље него у тренутку када га се присећају. Имали су луду срећу. Јер данас је све горе. Погледајте само какав је био Витез Која. Делија човек. Имао шешир, мач, боле га.. Јесте тај мач имао искривљен врх, али у томе је поента. Криви мач био је милијарду трилиона пута бољи од данашњих магија које бацају Гоку и његове буљаве манге са Далеког истока.
Детињство је период у коме пилећа паштета у цреву коју једеш није иста као пилећа паштета у цреву коју једеш ван детињства. То људи који су били мали знају одлично. Остали неће никад схватити.
Људи који су провели детињство воле старије моделе телефона, они су били прва лига. Данашњи телефони не ваљају јер нису довољно добри као они из детињства. Данашње играчке нису ни приближно квалитетне нити маштовите као некадашње.

Људи који су превели детињство у неком периоду свог живота знају да је тада све било далеееко боље.

Самообјашњавајући израз. Описује легло сировина које краси вишак телесне снаге науштрб интелигенције попут истоимене алатке за обијање свега и свачега. Имају тенденцију удруживања и обитавања око неког објекта типа играоница у дивљем насељу или отворена теретана коју су сами склепали у кругу напуштене фабрике на периферији.
Стиче се утисак да их је све више и више као се прилижавате територији коју су запосели. Као да извиру из неке подземне цеви или из зидних пукотина.
Сличан стил одевања, фризуре ''на опасно'', међусобно ословљавање са ''брате'' и исти алгоритам свеопштег шабанизма наводи на помисао да су сви у сродству.
Лако нањуше уљеза који крочи у њихов реон и тада њихов пајсеризам заблиста у пуном сјају па може доћи до нежељених интеракција.. сем ако нисте и сами део тог миљеа.

Усклик моралне подршке. Вербална инјекција за подизање самопоуздања. Емпатични саосет са особом коју су околиле танталовске муке.
Не дај се Инес! Издржи! Мош ти то!
Уз тебе сам, али могу ти помоћи само речима охрабривања. Не бих да прљам руке, стојим постранце, посматрам те и навијам за тебе. Само напред. Победи!

Crnogorski otpozdrav posle koga treba da se okreneš i odjebeš u pravcu odmahivanja ruke osobe koja ti je uputila isti. Lagano i bez naglog cimanja napustiti vidokrug, zamaći pokunjeno iza horizonta kamenjara.
Zipovana verzija teške psovke koja u sebi sadrži spiskove loza i koljena sve do prvih dukljanskih pastira i švercera.
Muči jado. Ajd polako!

Ne konzumiram.
Ne posedujem dovoljno bogat vokabular da kažem ''Ne hvala, ali ja zaista izbegavam slim cigarete sa roze trakom na filteru jer deluju homoseksualno'', a ipak završio sam trogodišnju trgovačku školu u Lebanu i znam da ću zvučati previše prosto ako samo odbrusim: ''Ne jedem ja tej lazanje'', ''Ne pijem ekspreso, samo domaću kafu upAtrebljavam''.

I zato se držim zlatne sredine te koristim ovaj izraz da ne bih uvredio domaćina, a koji mi omogućava da koliko-toliko sačuvam gospodstven stav, iako realno, u većini slučajeva i nemam blage veze čime me to nude.

Eufemizirani izraz za voajera. Ova šaljiva ulepšanica za osobu koja preferira uživo gledanje filmova za odrasle koristi se iz razloga što reč voajer zvuči previše nastrano, bolesno. Često niste sigurni da li komšija koji zaliva cveće na terasi preko puta gleda u pupoljke istog ili samo stvara sebi kamuflažu dok između visećih saksija snajperiše pupoljke srednjoškolki kad se vraćaju iz škole.

Vojadžer možda samo postoji u paranoičnoj glavi osobe koja umisli da je neko posmatra? Doduše, ljubav prema petunijama nije opravdanje da se one zalivaju u dva sata,.. noću,.. sa kofom sa zalivanje u jednoj i durbinom u drugoj ruci,.. i ugašenim svetlom na terasi.
Ipak, teško je ne nalepiti etiketu likovima koji sami sede u parku na klupici tik uz dečiji pesak i sprave, šunjaju se noću po parkingu ispred solitera ili satima sede uokvireni u svoje prozorsko okno i gledaju...

Bilo kako bilo, društvena stigma podjednako pogađa i parkovskog pedofila i običnog čoveka koji bi samo da sedi na klupici i uživa u prolećnom povetarcu; podjednako se nalepljuje i na ''pendžerskog posmatrača'' i na osobu koja voli da zapali cigar i gleda kroz prozor kako napreduje brezica koju je posadio ispred zgrade;
Isti ti đoka da li si krenuo da džogiraš uveče oko parkinga ili da tražiš ''akciju'' u nekom od parkiranih automobila. Ti si prijatelju označen kao vojadžer u startu!

Četvorocikl sa pogonom krize na dva ili sva četiri točka.
Kakve sad krize? Krize srednjeg doba, naravno. Kvad je poslednji stupanj pomenutog psihološkog stanja iza koga nema dalje, ''kraj'', ''toe to!'' Kad vidiš ovaj hibrid od vozila na bulevaru, znaj da vozač u svom kriznom štabu poseduje još i Fender električnu gitaru, popunjene Paninijeve albume, sklopljen Lego helikopter, belu Serđo Tekini trenerku, stoni fudbal, originalni aparat sa omiljenom igricom njegove mladosti.., kao i kolekciju kozmetičkih preparata na kojoj bi pozavidela i splavarska likuša. Uparkiran između Hjundai kupea i Aprilie u njegovoj garaži neodoljivo podseća na model igračke iz izloga u koju je danima piljio kao mali... Baka nije imala novca da mu je kupi..

Vlasnik Kvada preferira drečavo zelen ili vrišteće narandžast dezen jer se pomenute nijanse dobro slažu sa sivom, bojom njegovih zalizaka. Iako u četrdesetim, posećuje teretanu i ponosno na raskrsnici pokazuje tek ''ugraviranu'' tetovažu Belog Anđela na tricepsu, koji se dodatno ističe ispod rukava Najk maje kada pritiska kvačilo.
Željno iščekuje vikend da stavi rejbanke, zaliže kosu, prsne najnoviji parfem preko kožnjaka, preuzme sina od mame i provoza ga po gradu. Želi da maksimalno iskoristi to vreme i prikaže se kul ćalcem, baš onakvim kakvog je on želeo da ima kad je bio mali.

Главни град Србије. Препознатљив по сивилу фасада које се љуште и падају на ужурбане сивограђане. Ако ниси навикао на ту временску непогоду питаћеш се да ли те је посрао голуб или је неки олињали пензос са балкона искашљао из плућа метастазу обогаћену уранијумом и катраном.

Метални трулеж из ауспуха градских аутобуса као добродошлицу одмах осетиш на језику чим крочиш у овај смрдљиви град. Не, домаћини ти неће ставити венац од шареног тропског цвећа око врата као што то раде егзотичне лепотице на Хавајима, јер забога ниси отишао на Хаваје него у њихов јебени бетонски пашалук. Посекли су свако дрвце и потровали све што је давало знаке живота око станице и ужег центра да ти одмах сасеку слику коју гледаш сваки пут кад се пробудиш у свом родном крају.
Ниси добродошао.

Сваким кораком се све више питаш шта то вуче толике људе у Смрдиград? Шта је толико привлачно у двочасовној вожњи на једној нози у градском превозу, једном од ретких места где ћеш осетити људску ''присност'', у буквалном смислу те речи. Чак и ако успеш да се извучеш из те загушљиве конзерве са неукраденим новчаником питање је да ли ћеш имати новца за наредне вожње јер је превоз безобразно скуп!

Након што погледаш поставку скела иза укењаног Кнеза са све коњем, обиђеш смореног, офуцаног медведа који чеше кошчату грбину о зидине зоолошког врта, сликаш се под Калетовом гузицом на тврђави и одслушаш Индијанце са фрулама у Кнез Михаиловој улици утисак ће бити мало повољнији, али сваким следећим метром штрокавог асфалта и прескоченим просјаком слика ће постајати све тмурнија и сивија.
Ружан град у пичку материну да се не лажемо.

Избегавај све што је на црно беле или црвено беле штрафте јер ако се случајно оденеш у неки од ових колорита ризикујеш да те изнабадају навијачи супротног табора. Хулиганско-шабанско ''навијање'' је главно занимање многих омладинаца.

Није мали број оних који ће, у недостатку личних квалитета, нападно истицати да су из Сивограда као своју једину светлу тачку. Кога бре боли курац одакле си!?
Никог не занима да ли ти је кева са моноклом гледала Самсонову патку како се мешкољи у хеланкама док скаче у балетској представи по трулим даскама Народног Позеришта или је музла краве у неком селу код Младеновца...

Убитачно ружан град.

Prenatrpavanje enterijera plastičnim cvećem.

Дефиниције. Седамсто хиљада њих. Кратке, дуже, афористичне, озбиљне, ниђе везе, духовите, одвале, ојеби, кобјашњавања, обичне, лоше...
Обичне.

Обична дефиниција је ок. И то је то. Она може да буде граматички перфектна, правописно и краснописно прељепа, одељена на пасусе, читљива.
Прегледна.

Обична дефиниција може бити написана андрићевским стилом, избрушена, исполирана, угланцана, сјајна и бајна.
Али, нешто јој фали...

Тело вретено. Савршено. Појам прецизно дефинисан. Пример концизан, са тачно одмереном дозом хумора за потребе дефиниције. Ни премало, ни превише.
Али гримаса на лицу током читања остаје све време иста.
Нешто недостаје...

По начину нарације, линкованим деловима, квалитетно одрађеним заплетом у примеру било је очекивано ће се десити обрт у последњој реченици примера. И десио се! Ха-ха моменат није изостао у финишу.
Али.. било је очекивано...

И ха-ха моменат је потврђен смајлијем и триплусом у коментару.
Али гримаса на лицу читаоца је остала непромењена.

Шта то онда фали перфектној, а ипак тако обичној дефиницији, коју одмах заборавиш након читања?

Исто оно што фали концерту класичне музике где сваки музичар савршено свира своју деоницу од почетка до краја пиљећи у ноте и путоказе без права на грешку. Досадно брале.

Погреши. Почни малим словом. Напиши не знам спојено. Направи солажу по узору на џез гитаристу, покидај жицу на бас гитари покретом који ће произвести још бољи звук. То нико није очекивао! Дај лични печат. Испи криглу пива и убаци дозу ноншаланције у свој креативни излив. Притиснуо си погрешно слово, написао све из првог лица, помешао времена, просуо пиво. Па шта! Још боље. Смејеш се сам свом делу, не личи ни на шта. Али, заправо је одлично.

Убацио си фактор спонтаности.

Параноидни друштвени испрдак који, стојећи на маргини конформистичког стада, шири своје завереничке, опречне, нерезонске, а често и крајње невероватне идеје.

Полупроизвод од човека, расклимана интелектуална машина без завршне обраде. Едукован половично. Читао је, али недовољно; гледао је, али углавном погрешне програме; слушао, али само једну страну.

Површни познавалац многих научних области, али ипак поседује довољно знања да својим неоспорним ораторским вештинама може да импресионира велики број људи. У складу са оном народном да: ''*будала увек наилази на још већу будалу која јој се диви*'', теоретичар завере успева да изазoве ширење зеница дружини ликова испред драгстора који с пуном пажњом слушају његово излагање теорија о хемтралис облацима и ХАРП антенама за контролу мисли.

За разлику од класичног параноика који је у сталном грчу и општој ''нелагоди'', теоретичар завере ужива у свом стању психичке луцидности. Јер, он ЗНА. Он је разотркио све тајне путеве подземних сила које владају светом. Спокојан је јер он неће бити експериментално заморче великих корпорација.

Теоретичар завера истински ужива у одгонетању злих планова јудео-масонских моћника и илумината.

Као што сваки цига зна да изговори и ''**ч**'' и ''**ћ**'', али увек на погрешном месту, и као што полуписмен човек увек напише N уместо И, тако ће се и теоретичар завере, сасвим супротно свим законима вероватноће, готово увек определити за невероватнију и ''луђу'' идеју од понуђене две. Рационално објашњење му углавном није интересантно.

Ако рецимо физичари процене да би у огромном интергалактичком простору било реално очекивати живот у неком облику, теоретичар завере ће на то одмахнути руком и означити исте незналицама финансираним од стране јеврејског лобија. Али ако угледни часопис Треће око објави да ванземаљци стално посећују нашу планету, а америчка влада то заташкава од јавности јер Амери желе да за себе приграбе оружје малих зелених, којим ће потом напасти источни блок - ТЗ ће бити заголицан, подржаће здушно такву теорију и највероватније је сутрадан препричавати поменутој екипи испред драгстора.