Devojka koja je dobra za udomljavanje ćelavog gospodina u kožnom kaputu. Tolerišu joj se sitni nedostaci što fizičke što mentalne prirode jer ionako je tu da služi jednoj svrsi pre nego što joj se ocrta šara tvoje sobne papuče na debelom dupećem obrazu. Njena jedina misija je da primi tvoj krastavac baki. Da pusti skitnicu na privremen smeštaj u svoju toplu odaju kome neće ništa faliti promena sredine, jerbo treba malo da oda'ne od svakodnevnog davljenja i vucaranja tamo amo.
Društvo joj nalazi desetak mana, ti vidiš još toliko, stiskaš zube uz pesmu ''Sećaš li se Mišo moj'' Ane Nikolić koju ti odvrće u kolima dok se vozite ka njenoj gajbi negde na prelazu prigradskog naselja u selo sa jednim ciljem koji si upečatirao sebi uglavu....
- Brate Fićo gde nađe onu muznu kravulju? - Ma ćuti, samo da ga udomim i teram to nazad u Kaluđericu... tj. jedno novo naselje ispred Kaluđerice.. - Do sad si takve samo pipkao i to samo ako je sisa pogolema i kvalitetna. - Nisam više pipač, sad samo gledam da uterujem u ribić kad se ukaže prilika, nema više biranja, stižu godine Mišo moj.
Univerzalni naziv za sve naše fank bendove u pokušaju koje odlikuju identične karakteristike.
Potpuno nesvesni postojanja svojih klonova u svakom gradu, gradiću i varošici, a pod parolom ''samo mi smo originalni'' prvo što urade nakon formiranja benda sa sufiksom - fanki bend, jeste odlazak u najbližu šnajdersku radionicu i naručivanje istih košulja za sve članove, a da bi dodatno pojačali originalnost, kao ultra unikat foru, svi stave iste kravate.
To naravno važi i za pevaljku, večitu maturantkinju srednje medicinske iz Lebana, koju je prva trudnoća u završnom razredu sprečila da postane zdravstveni radnik, a sada u svojim tridesetim uzima od mlađeg sina knjigu engleskog i uvežbava akcenat za izvedbu Aj vil srvajv, pesme koja je zaštitni znak svakog fanki benda.
Publici definitivno neće trebati priručnik za šutke dok piči razblaženi Hit d road Džek, još jedan od prepoznatljivih hitova u kome gitarista pruža vokalnu pordšku pevaljci i pravi zajebane face drndajući raspalu kopiju Fendera. Iako sa šeširom i tamnim cvidžama ''a ala Bluz Bradrz'' deluje kao glavni jebač jedinog ženskog člana, to zadovoljstvo alfa pamprčitelja je ipak morao da prepusti gazdi andergraund kluba, inače ne bi dobili ni tih par somundara za veče.
Okosnica svakog kaver fank benda - ritam sekcija, pokazuje svoju punu nemoć u numeri Plej det fanki mjuzik vajt boj, jer raštimovani StingRej bas naručen preko Kupinda za 45 jevreja ipak nije za pogodan slep and pop tehniku pličenja, pogotovu ako basista i ne zna za tu tehniku.
Za kraj svirke, peto tamburanje još jedne preoriginalne kurčeve pesme Vitaut lov, ver vud ju be na na na naaaaaauuuu tek da te podseti gde si se zadesio i razbije eventualni ''jebote po koji put mi se sve ovo isto dešava'' flešbek.
Šmekerizam koji se upućuje namrgođenoj ili malodušnoj radnici. Deluje trenutno bez kontraindikacija, ali i bez veće šanse da izgovarač “završi neki konkretni posao “ sa dotičnom u smislu da će nakon toga da je jebe. Cilj je vraćanje radnog elana, fokus na prodajne artikle, sagledavanje mušterija u nagomilavajućem redu i povećanje frekvencije tipkanja po fiskalnoj kasi. Jedan nesebičan altruistički gest prema mušterijama koje će već sledećeg trenutka biti ekspresno uslužene od strane nasmejanog lica lepe radnice dok se osoba koja je tražila osmeh udaljava od objekta kao Talični Tom u poslednjem kadru svake svoje epizode.
Jutros. Prilazim pekari Friteza. Red ispred barake (više liči na golubarnik napušten s početka prošlog veka nego na mesto gde ljudi jedu, al' zato burek prste da poližeš). Vreme tmurno, oklembesili se ljudi, savilo glavu i staro i mlado, računaju verovatno kako da se uklope sa skresanom platom i ubogaljenom penzijom. Mlado devojče ispred mene odustaje i oslobađa mesto. Ostadosmo samo nas desetak muških da pouzimamo hranu i begamo. Al' ne biva. Unutra kao da tri radnice porađaju četvrtu ili se dešava neka grđa muka. Ote se prdež gladnog stomaka jednom deki, pronese se karaburmom, a ja konačno uđoh unutra po svoje nutrijente. Zastoj. Četiri žene bezizraznih bledih lica nesvesno glume loptice za fliper, zuje iza pulta, odbijaju se o zidove, vraćaju se, lutaju, odlaze po nešto, donose ništa, niko ne dobija uslugu. Mislim se u sebi: “hoćete da vodite državu, a ne mož' da se organizujete da nam podelite po burek i jogurat, ne tražimo mnogo!“ Nekako dođe na red debeljko kome spakovaše u džakove četvrt pekare, odvuče svoju guzičetinu i gladne oči i oslobodi mesto njemu-kralju doskočica i motivišućih fraza. Iz okovratnika maslinasto zelene jakne (najverovatnije iz seknd henda vojnog otpada) promoli se špicast, tanak nos, i čovek progovori: - Jednu lepezu sa sirom, kiflu sa džemom, jedan osmeh, i jedan jogurt! Kad čuše ovo za osmeh sve radnice se nasmejaše (čudo jedno), jedna pokri prazninu gde bi trebalo da bude zub (ili dva, tri) i prasnu u smej: -ći ći ći ći Radnica sa tetovažom na vratu (mlado pičence, onako nije loša, samo ko zna koliko je ta istetovirana ako je i šiju popunjavala, na nadguzju je verovatno scena usekovanja Jovana krstitelja u hd koloru) isto pršte u smeh pa prionu na kasu. Dok si reko sirnica svi bismo usluženi i sretni. Izađoh sa svezanom kesom napolje, a ono sunce granulo.
Termin koji lako upada u oči jer portali koji ga izrabljuju koriste uglavnom debele i predimenzionirane fontove za svoje bobmastične naslove. Uzvičnik kao alarm se podrazumeva. Članci alternativne medicine su malo blaži u opisivanju zlih moćnika farmaceutskih institucija. Koriste uglavnom zeleni font koji asocira na zdravlje. Stranice za spiritualno izlečenje najčešće nežno plavi do isceljujuće ljubičasti jer su to boje zdrave aure, dobro podmazanih energetskih čakri i očuvanog, izbalansiranog Či-ja.
Svi se oni slažu u jednom - Farmaceutska mafija je sranjo! Mafijoze čuvaju lekove za sve znane bolesti pod velom tajne u atomskom skloništu, verovatno negde u Americi, još verovatnije u pustinji Arizone okružene bodljikavom žicom visokom trideset metara. Nabildovani bodigard čuvari sa ljutim dobermanima se podrazumevaju jer se to uklapa u sliku iz holivudskih akcionih filmova.
Gospoda farmaceuti stvaraju nove bolesti u svojim tajnim laboratorijama i ušpricavaju ih eksperimentalnim majmunima u vrat da provere da li je bolest dovoljno jaka. Ukoliko je dovoljno jaka, šire je na ljude. To ne promiče fotoreporteru Kurira koji, iako izujedan i izgreban žicom, uspeva da napravi snimak rukovanja gospodina u crnom odelu i gospodina u belom mantilu. SKLOPLJEN DIL! PARE LEGLE! Alternativac je samleo u upakovao tri tone zelene Magme u bočice da prodaje unesrećenim pacijentima dok mafijaši ne obelodane lek koji se skriva duže nego recept za Koka Kolu. Spremna je i stišnjena Aronija sa Sibira, jer Sibir je Rusija, a Rusi su braća, prosta matematika. Kupci navalite. Limun je lek za rak, ali se i to krije. Soda bikarbona takođe ubija ćelije kancera, ali je farmaceut vešto otima bakicama kad izađu iz Idea prodavnice, da se ne bi izlečile i da bi morale da kupuju preskupe citostatike. Spiritualista je spremio povoljne amajlije za apsorbovanje negativne energije, jonizujućeg zračenja, hercijanskih i nehercijanskih HAARP talasa kao i svega onog što narušava aurin integritet i čakrin Či.
Piše se uglavnom ćirilicom - pceto, da bi se drugo slovo reči bolje uočilo. To C je jako značajno jer se tokom izgovora na njemu napravi kiselo-podmukli kez sa rastegnutim usnama koje se uz grčenje ostatka facijalne muskulature dodatno istanje i uz jedan praskoviti odjek i pljuc se obrusi ostatak reči - PCETO!
Izgovarač je obično iz južnijih ruralnih krajeva naše lepe zemlje, a pceto je obično komšijsko. Živalj planinskih predela je neobično teritorijalan i odgojen da poštuje svoje, a tuđe ne poželi i neće, tako da će svaki uljez (čitaj pas) koji se drzne da kroči na privatnu svojinu biti oteran uzvicima poput: ''Iš'', ''Mrš'', ''Kuš'', ''Čibe'' uz koje se doda ovaj omalovažavajući pridev iskričavog C koje odjekne kao puška tandžara celim posedom. A možda i malo dalje.
Iako mnogi misle da crkavanje komšijine krave predstavlja sam zen nirvane, nisu u pravu. Trovanje komšijskog pceta nosi više ikspirijens poena i predstavlja viši level u trodimenzionalnom Farmvilu seoske realnosti.
Seljani se ne libe upotrebiti izraz i u širem kontekstu, naprotiv. Označiće pcetom lokalnu vucibatinu, lenčugu, alkosa, zamlatu kao i sve one koji narušavaju domaćinski ugled mesta i mesne zajednice.
Ne toliko poznat nadimak, a još manje poznato puno ime. Dragan Vujić. Ima interesantnu bradicu i donekle interesantan glas. Tu se spisak interesantnosti završava što se tiče Vujketa. Zašto je baš on izabran da upropasti stotine crtaća pozajmljujući glas junacima istih otaje misterija. Ali ono što nije misterija jeste upravo njegov glas, jer je potpuno isti bez obzira na nesretnog junaka koji je doživeo da ga Vujke ozvuči. U tandemu sa kolegom Nenadom Nenadovićem Nešom uspeo je da nam ukaže koliki su zapravo carevi bili Nikola Simić, Đuza Sojiljković, Mića Tatić i ostali iz te ekipe. Fikus u prostoriji u kojoj Vujke i Neša snimaju se smori i prestane da vrši fotosintezu. Toliko monotonije i nezainteresovanosti nema ni na predavanjima o marksizmu. Koje počinje u 6 ujutru. Ukoliko u scenariju piše ''Ha ha'', Vujke će to samo pročitati kao ravno i flegmatično - ''ha ha'' dok sa strane verovatno proverava da li mu je Neša doneo pljesku sa svim prilozima koje je tražio. Badava se animatori trude da dočaraju neku emociju silnim frejmovima kad će Vujke samo da procedi kroz zube svoj tekst i da od najvećeg heroja napravi apatičnog lenjivca. Više živosti ima na šahovskom turniru gerontološkog centra nego u Vujketovoj naraciji. Roditelji kupuju crtaće koje je Vujke unakazio jer su primetili da se deca brzo po puštanju DVD-a uspavaju, a bogme i oni sa njima. Vujketa ne zanima koji lik je na dnevnom redu. On samo sedne, stavi cvikere, pročita svoj tekst, zalije fikus i ode kući. Nije on Čarli Adler da mora da vodi računa da li u scenariju piše Cow, Chicken ili The Red Guy pa da za svakog prilagođava glas i unosi se u svaki lik posebno kao što pomenuti gospodin-kralj radi (neverovatno ali istinito, isti čovek pozajmljuje glas svim tim junacima). A koliko tek likova ''pokriva'' samo šestoro ljudi u Simpsonovima.. E moj Vujke, bole tebe kurci. Cepate tablić sa Šonetom, vezete goblene i pripovedate o okršaju Petra Pana i Kapetana Kuke na ivici palube. Ne ide to tako.
Vujke kasni na set. 12:34h. Stiže konačno. - Izvinite što kasnim. Šefe, jel sve spremno, danas nastavljamo Grofa Monte Krista, jel tako? -Spremno je Vujke, ali nastavljaš Gargamela od juče, ne Monte Krista, zaboravio si. - Da.. ovaj, da Gargamela, hehe, naravno. Znam da radimo Štrumpfove. (u sebi: ''u jebote, totalno sam juče mislio da radimo Grofa Monte Krista, valjda neće provaliti'') Neša se suzdržava da ne prsne od smeha.
Čovek zbog koga sam bejzbolkom sa Zlatibora polupao radio aparat. Jedini slučaj primene suvenira zarad očuvanja mira nedeljnog porodičnog ručka. Zvučnici stuba su do tada manje-više uspešno podnosili kreštanja Bijonse, kmečanje prehlađenog plačljivca iz Koldpleja, vrištanje raznoraznih metalika, zavijanje turbo folkera i ko zna kakve sve zvukove, ali glas promukle svrake koja se davi popinim prasetom i peni u besu ludila neke nebuloze od tekstova je prelio svaki prag slušne tolerancije. Nećeš majci... Ništa odvratnije od Marčela u životu nisam čuo. Komšijin cirkular u sedam izjutra je Štrausov valcer ''Na lepom plavom Dunavu'' u odnosu na zvuk koji Šelić ispušta dok mlatara rukama i repuje. Kao da u grlu ima knedlu K-plus supe kojoj je prošao rok, a pre bacanja svake rime udiše po balon heliujma.
Kad je Bog delio iritantnost Mare je stao dva puta u red, a da bi bio siguran da je repete doza adekvatna, stao je i treći put. Ali je zato onog dana kada se delio talenat i muzikalnost blejao u klubu Filološkog, verovatno žvrljajući stihove po kojima je postao kasnije popularan među klincima i svima koji se tako osećaju.
Fabula njegovih premudrih čmarotvorina se uglavnom vrti oko sledećih sentenci: ''Divi mene, ja sam reper, šta si ti uradio u životu, ti si taj virus, njak, njak.'' ''Devojke su drolje, deste bile kasam bijo niko njak, sasam reper, radim, šta ti radiš ne radiš ništa, ti si taj virus njak...'' i tome slično.
Fanatici ovog baje se oduševljavaju što je dotični završio neke knjižnjvnosti, koji kurac već, i to uporno ističu u svakoj situaciji. Kao da je išao po tu knjižnjvnost bosonog na Himalaje usput celivajući noge mudracima na svakom proplanku i skupljao od njih pamet u velikim količinama.
''Nije kao ostali reperi, on je pametan''. Ubedljivo ''najlejm'' argument. Ajde što se ne bavi muzikom nego repom i recitacijom, nego je još i pametniji od Generala 2, ''Dođi-u-Grčku'' debeljka i ''Daj-daj-da-im-bacim-jednu-bonbu-a'', uuuu, jeeee. Svaka mu čast zaista.
Svako ko sluša Marčela treba da se zapita da li mu je to zaista potrebno? Ali zaista?
Bije neka strašno iritantna pesma sa radio aparata. Njače lik o kišnim danima ne prestaje, i sve glasnije i glasnije: Kišni dani, seti se kad smo blejali vani, Kišni dani, Kišni dani, pođi stani, Kišni dani, Kišni d.... -E nećeš majci.
Crnogorska slengara kojom poručuju da si im odvratan. Mrzan si - gadniji si od najgadnijeg gadnog sapuna koji je pravila krezava bradata baba od uginulih jazavaca i loja dizenterične mangulice. Odvratniji si od abece sira za turšiju koji se na'vata nakon mesec dana nehigijene. Toliko si im odbojan da ih mrzi da ti smišljaju neki uvredljiviji nadimak (verovatno otuda i poreklo samog izraza).
Tip osobe koja nemož' da se ugoji. Za razliku od anoreksičara koji svesno teži građi infuzionog stalka u cilju praćanja modnih-gej-hipster-ziljavih trendova, ektomorf, ovom ne tako prijatnom za uvo kovanicom, optužuje genetiku, višu silu i zlu sudbinu za izgled olinjalog ruskog hrta.
Sama reč zvuči kao spoj sluzavog crvolikog organizma blatnjavih močvara slabo istraženih krajeva etiopljanskih prašuma i krezavog junaka nordijske mitologije koga je pregazio kamion Transformersa. Stiče se utisak da neko slično duguljasto biće obitava u stomaku ektomorfa i otima mu svu hranu koju unese.
Ali on nije kriv. Trudi se da unese što više gradivnih materija u sebe iako zna da ima genetiku bugarskog protočnog bojlera prošvercovanog za vreme hiperinflacije u raspalom stojadinu. Računa unete kalorije na telefonu u gradskom prevozu kada autobus stane i kada ne mora da se drži obema rukama za šipku i pridržava čašicom kolena za istu da ga inercija ne odbaci na drugi kraj harmonike. Uneto dovoljno, ali kućna vaga to ne potvrđuje. Normalni ljudi se goje i svinje od brze hrane i gaziranih pića dok ektomorfu kiselina iz koka kole razjeda organizam, a lepinja pljeskavice se samo skotrlja do analnog otvora.
Ektomorf je, na žalost, beznadežan slučaj.
- Izvini, brate, vidim da si nov ovde, ali ne radi se tako na toj spravi. - Ma ja kako god da radim ne vredi, ja sam ektomorf. - Silazi sa te trake, odloži bučice od kilo, skini taj pederski znojnik sa čela i dođi 'vamo na benč da ti pokažem kako se radi masa.
Verovali ili ne, mnogi ljudi su prošli kroz fazu odrastanja. Ja bar znam veliki broj takvih. Da, oni su bili deca i to im se desilo u periodu života kad su bili mali. Imaju albume koji dokazuju da im se detinjstvo zaista dogodilo. Kako bi inače mogli da poseduju gomilu slika da nisu prošli kroz taj period i da ih neko nije slikao kako su malecni? Fotošop CS6? Neee, detinjstvo je period u kome ne postoje stvari koje sada postoje. Ali su zato one stvari koje postoje mnogo bolje od ovih danas. Skoro svi ljudi koji su imali detinjstvo proveli su ga u periodu kada je sve bilo bolje nego u trenutku kada ga se prisećaju. Imali su ludu sreću. Jer danas je sve gore. Pogledajte samo kakav je bio Vitez Koja. Delija čovek. Imao šešir, mač, bole ga.. Jeste taj mač imao iskrivljen vrh, ali u tome je poenta. Krivi mač bio je milijardu triliona puta bolji od današnjih magija koje bacaju Goku i njegove buljave mange sa Dalekog istoka. Detinjstvo je period u kome pileća pašteta u crevu koju jedeš nije ista kao pileća pašteta u crevu koju jedeš van detinjstva. To ljudi koji su bili mali znaju odlično. Ostali neće nikad shvatiti. Ljudi koji su proveli detinjstvo vole starije modele telefona, oni su bili prva liga. Današnji telefoni ne valjaju jer nisu dovoljno dobri kao oni iz detinjstva. Današnje igračke nisu ni približno kvalitetne niti maštovite kao nekadašnje.
Ljudi koji su preveli detinjstvo u nekom periodu svog života znaju da je tada sve bilo daleeeko bolje.
Samoobjašnjavajući izraz. Opisuje leglo sirovina koje krasi višak telesne snage nauštrb inteligencije poput istoimene alatke za obijanje svega i svačega. Imaju tendenciju udruživanja i obitavanja oko nekog objekta tipa igraonica u divljem naselju ili otvorena teretana koju su sami sklepali u krugu napuštene fabrike na periferiji. Stiče se utisak da ih je sve više i više kao se priližavate teritoriji koju su zaposeli. Kao da izviru iz neke podzemne cevi ili iz zidnih pukotina. Sličan stil odevanja, frizure ''na opasno'', međusobno oslovljavanje sa ''brate'' i isti algoritam sveopšteg šabanizma navodi na pomisao da su svi u srodstvu. Lako nanjuše uljeza koji kroči u njihov reon i tada njihov pajserizam zablista u punom sjaju pa može doći do neželjenih interakcija.. sem ako niste i sami deo tog miljea.
- Ima neka svirka u ''Sedamnaestici'', ideš sa nama? - Ma ne kročim više u taj rasadnik pajsera, uvek neko sranje u toj rupi. - Pa i mi smo valjda neki pajseri. - I to što kažeš..
Usklik moralne podrške. Verbalna injekcija za podizanje samopouzdanja. Empatični saoset sa osobom koju su okolile tantalovske muke. Ne daj se Ines! Izdrži! Moš ti to! Uz tebe sam, ali mogu ti pomoći samo rečima ohrabrivanja. Ne bih da prljam ruke, stojim postrance, posmatram te i navijam za tebe. Samo napred. Pobedi!
- Kolega, ako ti nije teško zamolila bih te da mi prekucaš seminarski, ja sam u nekoj strašnoj frci, sve je podvučeno samo treb.. - Ako platiš u naturi možemo da pričamo, ovako nema šanse. - Hehe, znam da me zezaš, ajde budi zlatan, ti se razumeš oko kompjutera, odradićeš to za čas, ja imam i obaveze u stranci, obilazim mamu svaki dan u bolnici, mora da spremam i usmeni deo... Uff, kako li ću sve da postignem, menjam radnicu u dečkovom butiku, uzimam časove engleskog.. ne znam gde mi je glava.. - Siguran sam da ćeš sve to postići. Verujem u tebe. Istraj! Ćaos.
