1) Eksterna jedinica selektivne memorije jednog ljudskog primerka, poznatija i kao PSL, pre svega zamišljena da se u odsudnom trentku "izšteka" iz moždanog sistema a, razume se, prema prilici & potrebi svog zaboravnog korisnika. Ne baš sasvim idealna metoda za vađenje iz rendom neprijatne situacije, pre svega zato što u najvećem broju slučajeva ta situacija uključuje i **drugu stranu**, neretko i **treću**...ali nećemo sada o Maji i Neli, imaju sada i decu i to.

I kad smo već kod "dece" - znajte da pošto je dobijete, termin "plitkog pamćenja" sasvim gubi na svojoj funkciji. Naime, uvek ćete pored sebe imati nekoga da vas podseća. Kakvu ste grešku *napravili*, razume se...

2) Kolektivna dijagnoza stanara Plave Planete i svojevrstan dokaz okrutne brzine savremenog života i njegovih tokova na istoj. Kažem "dijagnoza" zato što naslovni idiom i jeste neka vrsta oboljenja ali, nažalost, ne i onog koje će se kao takvo ikada kategorizovati, time i moći lečiti.

Jer današnji Čovek jednostavno nije u stanju da obradi ultimativno-vodopadni priliv uglavnom k'o zemlja crnih informacija & vesti kojima dnevno biva bombardovan putem interneta, televizije i ostalih medija informisanja, 87 putnika na letu ET456, 13 rudara u kopu HM12 i 300 kidnapovanih devojčica postaju samo brojevi i ON, vremenom, postaje manje-više indiferetan, konformističan i hladan na sve što se događa oko njega, a kasnije - u radikalnijim slučajevima mozgopera, tipa, u zemljici našoj - i NJEMU.

Elem, poražavajući je paradoks savremenog doba: jer, čovečanstvo nikada pre nije bilo tako u koraku s vremenom kao danas, a istovremeno tako udaljeno od samog sebe. Do jaja za dlakavu braću sinoć, bajdvej...