Sredovečan čovek sa pivskim stomakom, sveže izbrijan odiše mirisom briona, izboranog lica od briga od kredita, zaposlen preko stranke da brzim pogledom identifikuje potencijalne teroriste i druge pretnje koje žele da udju u poštu koju čuva. Nosi crnu košulju na kojoj piše ,,security" i toki-voki o pojasu zajedno sa pendrekom kojeg smatra smrtonosnim oružjem. Nema mu milije stvari pod nebeskom kapom nego kad naidje njegov poznanik, pa dok ga kao ne vidi, ukruti ramena, prekrsti ruke i dubokim glasom i mrkim pogledom jadnu staricu koja je dosla da podigne mizernu penziju da ima unuku da da crvenu za ekskurziju unakrsno ispituje kojim je poslom baš danas došla u poštu. Sledi već dobro poznato i nadasve očekivano pitanje od poznanika:,,Ohooo gde si direktore?". Našem portiru proradi endorfin i sa lažnom skromnošću, i osmehom od uva do uva odgovara sa:,,Eh, ma kakav sam ti ja to direktor" i ostatak dana provodi srećan i samozadovoljan.