(син долази кући први пут након одласка на студије у Београд)

-Ево га јунак мој, име ћаћино! Вид' што је пораст'о! Није лепо, време поста, ал' не могу се срамотити пред селом, погле кол'ку сам бравину закл'о, 200 кила меса, нема мом синчини ништа да фали!
-Хех, па хвала тата, али рекао сам мами преко телефона, ја не једем месо више..
-Да нис' болестан?! Кажи ћаћи шта год да је, немој крити ако Бога знаш!
-Ма не тата, ја сам вегетеријанац ...
-Шта си?!
-Вегетеријанац, знаш ми не једемо месо јер мислимо да када се животиња убиј..
(шљус!)
-'Ебем ли ти сунце крваво! Нисам се причестио, а тераш ме да псујем! Јел' се држите за руке ви вегетеријанци?! Јел се карминате?! Још ми кажи да је Вања мушко и има све да вас исјекирам!