Uvek bio, nažalost, samo to i ostao. Rođen pre tri-četiri države, odrastao, školovao se i diplomirao u obećanoj zemlji. Sve u roku, uz pomoć svojih deset prstiju i sto milijardi moždanih ćelija. Zamalo i da magistrira, ali je stipendija bila potrebnija mladoj fudbalskoj nadi koja ju je uložila u prepone devojaka sumnjivog morala i ispijanje Džeka po splavovima. Možda je tako bolje, sad bi verovatno bio jedini mr koji upravlja mešalicom jer nema vezu za bolji posao. Ali on se ne žali, dao je sve od sebe. I dalje daje. Kaže samo sebi: Biće bolje.