Praznoća
Potpuna tišina, ispresecana nečujnim krikom duše zarobljene u prolaznosti nesvesne svoje svrhe.
Apatijom betonirana osećanja, kroz koju tek sporadično uspevaju da isplivaju smeh i bol, tuga i eho sreće, izbledela nada, usamljenost.
Pogledom u prazno tražim nešto u ničemu i ne uspevam da ga nađem. Zatvaram oči i svet nestaje. Otvaram ih - i dalje je tu. Nastavio je da teče, samo bez mene. I ništa se nije promenilo.
Komentari
Vrlo lijepo
baš fino odrađeno
песниче дваеспрвог века
Blam -
ne seri arlovski, baš je do jaja! viš da mi i niena reko da sam pesnik
nemaš osećaja za umetnost
Tišinom možeš li me čuti, ...+++
ne proseravaj
- ВК
КАКВО СРАЊЕ ИНСПИРИСАНО ОНИМ ПОЈЗЕНАШКИМ СРАЊЕМ КАКО БЕШЕ ДАЛ GRESI PREDAKA ИЛИ НЕШТО СЛИЧНО ЗНАМ ДА ЈЕ ТАКВО ИСТО НЕШТО НАПИСАО ПОЈЗЕНАШКИ ВОЖД