Лаза: О царе, каква ти је оно нова рава? Фина клинка, даје ли?
Мики: Даје с' времена на време да јој такнем груди бијеле. Пичку не да ко Енглези Гибралтар.
Лаза: Е јеси курате среће... Опет дркаш а?
Мики: Ма јок, имам прихрану. Обрађујем Милицу газдарицу. Испразним се код ње а са овом мојом клупице, паркићи, урмашице и баклаве, нове године се заједно славе... Оно, маде ин Босна љубав.
Лаза: Само мећи каспера да не закачиш неко срање. Код Милице ти је ко у студентском дому, сви пролазе а нико се не задржава.