Princ
Nadimak koji sam dobio u srednjoj školi od profesorke srpskog jezika koja je izuzetno volela da me maltretira. Da se razumemo- nikada nisam imao problem sa srpskim jezikom već samo sa profesorkom (i izostancima).
Poslednji dani školske godine, jedna od borbi za dvojku:
(Mirjana, iskompleksirana profesorka srpskog jezika): I evo naš Princ nas je konačno udostojio svog prisustva.
(Nenad, 1589 neopravdanih): Hmmm, hmmm...
(Mirjana, iskompleksirana profesorka srpskog jezika): Dakle, Derviš i Smrt. Jel si pročitao?
(Nenad, 1589 neopravdanih, nekoliko kapi znoja): Jesam profesorka.
(Mirjana, iskompleksirana profesorka srpskog jezika): I šta Princ može da nam kaže o toj knjizi?
(Nenad, 1589 neopravdanih, nekoliko kapi znoja i ponosan na svoj nadimak): Najbolja knjiga koju sam do sada pročitao u svom životu. Nemam šta više da kažem.
(Mirjana, iskompleksirana profesorka srpskog jezika, srećna što će upravo da me sjebe): Tako dakle, pa ništa Prinče, vidimo se u Avgustu.
(Nenad, 1589 neopravdanih, nekoliko kapi znoja i pomalo sjeban): Ae.
Komentari
I? Ne kapiram....mene su zvali Siptar.
kakve to veze ima s ovim ?
Pa ulazim ja u razred, i kaze meni profesorica, Siptare sto kasnis...ja kazem, pukla guma na busu. I ona mi da neopravdani.
:D... pa dobro. Ovo njeno Prinče je bilo onako vrhunski ironično. Bila je ubedjena da ja sve tamo zajebavam a ja samo nisam voleo da idem u školu. A bio sam najbolji iz srpskog jezika.
Ja sam bio uška ( mnogo pričam), zlato ( mnogo pričam o gradivu), stručnjak ( imam odgovor iako ga ne znam).
E ako si bio najbolji, što nisi i pravopis utvrdio? Vidiš da su ti izostanci ipak ostavili traga... :)
navedi mi greske pa mogu da razmislim da li su bas toliko strasne.