Ova definicija se inače može primeniti i na profesore likovnog, muzičkog, tehničkog, domaćinstva, prve pomoći, lepog pisanja i ostalih sličnih pizdarija koje su izmišljene da bi razni umobolnici mogli da leče svoje komplekse na "nedužnoj dečici".
Elem, profesor fizičkog vaspitanja predstavlja jednog malog, neretko debelog čovečuljka sa kratkim krivim nogama i ravnim tabanima i ko zna još kakvim sličnim i gorim defektima koji ga nisu omeli da završi DIF "prvi u klasi". Prvi u klasi na fakultetu u Maloj Moštanici, verovatno, al' to sad nije važno.
Taj isti ćopavi profesor osim što je fizički ometen i liči na upitnik, i intelektualno predstavlja panj, cepanicu, budak...Naravno, on svoju inteligenciju ne dovodi u pitanje, već se ponaša upravo suprotno. Kao da predaje nuklearnu fiziku na univerzitetu u Pragu, recimo, a ne u školi koja nema ni koš.
Ali, od svih svojih sistema za mučenje, ponižavanje i nipodaštavanje učenika, profesor fizičkog vaspitanja je najponosniji na svoje ispitivanje terminologije: