Један од најнижих слојева друштва етички гледано; ова шалтеруша, прва у колони као предводник жгадије са бајраком у шакама који обичним смиртницима набија на нос сопствену слабост и њен егоизам. Са високим степеном бола у међуножју у намери да ослика своју моћ, ова пајсерка суровошћу симболизује метафоричко јебање у мозак словенског металитета (играње на карту осећања). А оне који ''хоће да учине'' спушта на позицију пуких бедника јер ''ко их тера да тако раде'', и психички тлачи све који од ње и њеног деловања зависе.

- ''Масторе, ај' ми погледаш нешто ту око акуму...''
- ''Управо сам завршио посао јебига, крећем на ручак.''
- ''Еј човек, шта ти је то два минута, учини пријатељу.''
- ''Ај паркирај вамо!''

Е, док би год овог аутомеханичара наишли на неко разумевање она би пуног срца, погледом ''кога боли курац'' и кратким одричним одговорим угасила конверзацију и залупила врата. Ко је од ова два типа у праву, нећемо сазнати... али пултерке су типични представници слободне воље, покрета ''на првом месту ЈА па сви други''. Кратко и јасно, јебе јој се тачно, њено радно време је завршено. А и твоје је...