Pun kofer saplitanja
Uspomene koje svako od nas vucara po džepovima i predgrađima srca, nemarno ih odlažući na neodrećeno vreme. Uglavnom stanuju na periferiji i po kutovima naših stanova i kancelarija, komotno koegzistirajući u našoj čamotinji. Ukoliko se kakav probisvet usudi da zadre u njihovu privatnost i otuđi njihovo pravo na postojanje, zaštitiće se crvenilom na licu nekadašnjeg vlasnika. Uglavnom se pojavljuju u obliku privezaka, blesavih rukavica sa prorezima za prste, kapama neobičnih i šašavih amblema, šalova i svakojakih trica. I da, njihova vrednost nikako nema materijalni karakter. Znače nam samo, jer mirišu na NJU.
*Jednom prilikom sam pretrčao pola Novog Sada, jer sam poverovao da sam izgubio privezak koji mi je ona dala. Od Pivarijuma, do menze, pa sve do centra. Poražen i prilično sjeban, dovukao sam svoju guzicu do stana i onda se od muke udario po pantalonama. Bio je u džepu. I mada nisam patetični papak koji pati od slinavljenja i tih gluposti..., pa recimo samo da bih za tu sitnicu u bilo kom trenutku dao sadržaj svog novčanika ili bankovnog računa.*
Komentari
Svaka cast. Vidim da nece doziveti jutro, ali meni se jako svidela. + i *
Odlična.
- ДШ
Ženial! Mada bi mi se više dopala bez drugog dela. Prvi me podseća na želje, ideje čovekove. A ja imam jednu, za koju treba smelosti.
+ 
Jepse, rasplaka me ko mladu šiparicu. *