Zet narkoman
Имате дивну дјевојчицу. Мирно, слатко створење које је свима драго.
Послушна цурица која се никад није успротивила оцу и мајци, никад није рекла ''Не''. Добро учи, примјерна је, културна...
Међутим појављује се тип ниоткуда. Лик са минђушом, пирсингом, плетеничицом.
Он свира гитару, јако је чудан, наркоман је сигурно.
Ваша ћеркица је са њим пола године, и ви сте мирни, све док га једног дана не угледате и не сконтате да је он сто посто наркоман, а јелте, шта би друго могао да буде кад тако изгледа?
Мора да се дрогира свако вече да би одржао такав изглед јер пирсинзи и минђуше не могу да израсту одједном, све то дрога направи од човјека.
Почињете да пиздите од тога да вашу мезимицу, њежну дамицу неко гледа са наркоманом јер ће они свашта да кажу. Небитно је то што су они срећни и у љубави, ко јебе то кад ће он сигурно да је навуче на неко зло.
Неће он крочити у вашу кућу не звали се ви као што се зовете, и неће тај наркоман имати било шта са вашом ћерком!
Нека сједи кући, ви је убијајте у појам и малтретирајте је, ништа то није страшно, нека научи да треба да гледа људе по томе колико имају минђуша, јер минђуша је огледало душе!
Потрудите се да јој пронађете неког згодног и богатог доктора, адвоката, шта год, само да је налицкан и да је што више педераст јер вам он, јелте, неће ни пипнути кћер, поштоваће је, јер он то зна, доктор је ваљда, а и богати се боље разумију у поштовање према цури.
Волите доктора зета, сви остали су наркомани јер су се устали у 6 ујутру да натоварају дрва (то је нечасно), и што нису ништа јели да би се састали са другарима да продркају гитару мало, они уништавају младе дјевојке, њих треба кастрирати и послати у затвор, све до једног!
Е па госпојо, минђуше и репићи се скидају за мање од 30 секунди, а богатство се стиче мртвим рођацима и преварама, већим дијелом; доктори и богати људи су већином шупци којима је увијек мало, а љубав према друштву и рад за живот је урођен, а не нашминкан; и госпођо, не судите по изгледу јер јебени подочњак је од рада и јебени пирсинг је дјечачки сан, а ако све то прешминкам, нећу бити бољи човјек.
luk i pavlaka
Sledstveno drevnoj ingušetskoj mudrosti - ''pljeskavica bez luka nije pljeskavica''. Sledstveno iskonskom postojanju čula mirisa i socijalne uloge čovekove, gornja ingušetska, kol'ko god da je ka' Njegoševa, se morala adaptirati savremenom življenju (doduše, od adaptacije do konformizma jedna je crta, al' protiv vetrenjača u pljeskavičkoj industriji ću drugi put da se borim).
Tu ulazi pavlaka, kao lukov gunj, vunene čarape i ruska šubara. Da l' je to samo placebo, da l' zaista deluje, ostaje da se razreši u sledećoj epizodi Mythbusters-a, do tada: kad veza tek počinje i još se stidite jedno pred drugim, kad imaš usmeni ispit koji bi da položiš, kad ideš na razgovor za šljaku, kad svraćaš kod tašte u Društvo penzionera da joj odneseš karanfil za 8. mart, kad ideš kod učiteljice svog klinca da se raspitaš o napretku naslednika, jednom rečju - kad ideš među narod, a ne želiš da mu naudiš, u pljesku stavi pavlaku (luk se podrazumeva, vidi prvu rečenicu).
Kada je Mitar Mirić pevao ''mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole'', on je mislio na nas dvoje kako idemo ulicom i klopamo pljesku sa svime što treba, bez pavlake.
A pred nama špalir.