K'o maršalov grob
Опште је познато да је Тито, култ највећег сина наших народа и народности, касније и лика који нас је све зајебао, одувек тежио ка луксузу и настојао да све што поседује буде најскупље и најквалитетније у целој Југи, па и шире. Свој тренд наставио је и после смрти - велелепном гробницом.
Тај гроб у коме почива друг Тито уједно је и крајњи суперлатив нечије дотераности, улизаности.
- Опа, види га Ћофи што се пицн'о к'о маршалов гроб!
- Јеби га, идем на журку, биће риба.
Imam pigment
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle.
- Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje.
- Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već?
- Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce.
- Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi.
- Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.