Mnogo nas je i ne možemo da se složimo
Или: Колико год тетразабавно било поседовати разгаламљене станаре у сопственој глави, каткад се добије жеља да их, онако невино имагинарне, пробуразиш мачем и задавиш.
8. питање
-Ок, 100% је под Б.
-Аха, већ пети узастопни одговор под Б. Јако паметно.
-Ово под А је доиста сумњиво, некако се стилски не уклапа...
-Ја, ја! Под Г није. То би сваки јадник знао.
-А В? Хммм, В није у фазону данас...
-А шта ако су сва четири нетачна? Фора, трик питање, а? А?
-Мени се спаааава, ово предуго траје.
-Пробај са еци, пеци, пец. Не наглас, будало!
-Ево решења! Хахах, која шабанска фора.
-А да заокружимо све?
-Ја мислим да је овде потребан метод елиминације.
-Умниче, како мислиш то да изведе, кад сва четири изгледају, звуче и миришу логично?
-Е, ако нећеш под Б, ја одох!
------------------------------------------------
Шачицу театралних одлазака и долазака касније...
-Дај да пробудимо овог! Еј! Еј! Тресни га јаче. Коме иде глас?
-Аман, људи, убили сте човека и газите му босим ногама по лешу. Ионако мора да преда, истекло време.
Ako niste zadovoljni proizvodom, vraćamo novac
Маркетиншки трик којим продавац потврђује гаранцију квалитета производа.
И да ли смо се сто пута запитали да ли може да се користи производ док нам се користи, и након тога одемо да затражимо паре, да бисмо одмах затим купили нов, исти такав. Или пак, ако нам стварно пукне да затражимо паре експлицитно израженим незадовољством (не)ефикасношћу производа, на шта компанија такође рачуна, наићићемо на брдо перипетија.
Екипа митбастерса овога пута истражује да ли компаније заиста враћају новац незадовољним купцима у случају гаранције на реклами.
Овде имамо гомилу флекавог веша опраног Бонукс оксиџен пауер прашком за веш који смо купили у оближњем маркету. Тврдокорне флеке нису уклоњене, стога, решили смо да се запутимо директно у маркет да изразимо незадовољство.
- Молим вас, желим свој новац! Бонукс оксиџен пауер није ни упола добар као на реклами у којој је обећано враћање новца.
- Молим?
- Мој новац, имам и рачун.. Видите!
- Сачекајте молим вас, само да позовем шефа маркетинга .. :Газда, овде неки идиот тражи паре за Бонукс прашак, каже гледао рекламе неке на телевизији:..
- :Па нек им плати тај који им је то и рекао:.
- Кхм, овај, хехе шеф маркетинга ми је управо издао наређење да вам саопштим да новац враћају ови што су правили рекламу, тј власник компаније..
И наша екипа није одустала. Потрага за истином се наставља. Пажљиво гледамо етикету на којој пише број телефона кол центра.
- Добар дан. Незадовољан сам Бонуксом и хоћу своје паре!
- Жао нам је господине, ми смо само увозник и дистрибутер за балканско подручје, не и компанија која уважава рекламације. Мораћете да поразговарате са пи аром фирме, а пошто је производ немачки, можете им се обратити директно на број који би вам сад дали или путем мејла..
Овакав захват подразумевао је знање неког страног језика па смо унајмили преводиоца, јер официјално обраћање није смело да трпи накарадности гугл транслејта.
30 дана касније одговор
- Заиста нам је жао што сарадња није употпуњена на обострано задовољство, молимо вас да нам пошаљете паковање производа и број вашег банковног рачуна како би извршили трансакцију.
60 дана касније
- Поштовани, уплаћена су 3.50 евра на ваш банковни рачун.
И мит је потврђен. Додуше доброће нема из свега овога, пошто је поштарина на крају изашла 25 евра, али да лажу - не лажу!
Autorski udžbenik univerzitetskog profesora
Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.
Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.
Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.
О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.
Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!
Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.
Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.
Стратегија је најмаркантнији део персоналности предузећа. За предузеће стратегија је исто што и за морепловца звезде на небеском своду. Ово се нарочито може објаснити када се погледа кјустомизација, костјумизација и кјустомеризација производа датог предузећа.