Крајњи стадијум неконвенционалности нечијег понашања, ултимативни степен друштвене неподобности. Чист дилејизам, који у традиционалном православном друштву алудира на то да дотичног света водица није дотакла.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Човек, који је приказан као узор у животу просечног човека. Онај, који лаким кораком корача, оном земљом, којом се твоје стопе вуку. Онај који има оно што ти немаш, онај којег би твоја мајка пожелела за сина уместо тебе. Са тријумфалним сјајем у очима, док за руку држи девојку таласасте косе и анђеоског лица, знаш да те ни не примећује, али подсвесно милслиш да ти се злобно подсмева. Човек који је досањао и искусио твоје снове, победио у за тебе веома важној трци, у којој си лично посустао. Јео је оно што никад није било на твом столу, проживео бајке које ти ниси ни чуо, седео у собама, којима је теби приступ неком силом забрањен. Он мисли као ти, смеје се чему и ти, дише као и ти, али је бољи од тебе.

Иако у његовим очима наслућујеш контуре свога погледа, али он није заправо ти, он је једноставно, што би клинци рекли, кул верзија тебе. Ка њему је уперена твоја завист, али опет у њему проналазиш наду, која ти даје за право да помислиш да ћеш једнога дана прошетати његовом улицом, у његовим ципелама, и да ће једног дана, теби као и њему, живот представљати оно што шестогодишњем детету представља летњи вашар, срећу и безбрижност. Онај, чија су дела признатија од твојих, чији је један корак као три твоја, онај коме на улици, осмех узврати обично необична девојка, док гледаш како ради ствари, које боље радиш од њега, али за разлику од тебе, он успева.

Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Степен профуксаности женске особе, када престаје да привлачи мушкарце сексуално, зато јер они иоле интелигентни, схватају да умакањем у њу само се замазују туђим мушким фекалијама, полним болестима, гљивицама и разнорасним срањима. Дронфуља је апгрејд дроце која је прво бирала с ким ће да се креше, а затим и сама постала предмет селекције.

Rečenica kojom djeci u stvari dajemo do znanja da se i nemaju baš čemu nadati u životu.